ISPOVEST: Udata sam i imam prijateljicu sa kojom se družim od malih nogu. Često dolazi kod mene i primjetila sam da mi se gu*i oko muža

Udata sam i imam prijateljicu sa kojom se družim od malih nogu.
Često dolazi kod mene i primjetila sam da mi se gu*i oko muža.
Uvijek me je muž pitao “gde ideš” uvijek mu kažem.

Pošto mi je to bilo sumnjivo, rekla sam mu da idem u šoping, krenula sam i poslije par minuta vratila sam se.Sakrila pored kuće, a onda nailazi moja prijateljica i pravo kod mog muža, ušunjala sam se u sobu tiho, i zateknem ih na krevetu.
Nisam mogla da izdržim i uzela sam peglu koja je stojala pored i lupila ih po sred face.
Poslije toga RAZVELI SMO SE, ali barem imaju ožiljak od mene.

Read More

ISPOVEST: Moja starija sestra, onako ružnjikava udala se za baš zgodnog i lijepog muškarca. Ne znam kako je uspjela…

Moja starija sestra, onako ružnjikava udala se za baš zgodnog i lijepog muškarca. Ne znam kako je uspjela. Oduvijek mi se sviđao, znam, reći ćete, PA ON JE MUŽ OD SESTRE, ali tako je kako je. U početku dok sam imala nekij 12-13 godina to su bile neke simpatije, ali od moje 16-e godine ja sam naprosto luda za njim. Želim da me on obesčasti i niko drugi. Već dvije godine vrebam, tražim priliku da mu se NABIJEM, ali ništa.
Zbog svega toga su mi prošle najbolje godine bez intimnih odnosa. Ove godine su me sa sobom vodili na more, kao da im čuvam klinca i tu sam priliku shvatila kao DOBITI ILI NE DOBITI. Odma prvi dan sam kao misleći da sam sama u apartmanu iz kupatila izašla bez odjeće i “slučajno” sam naletjela na njega na hodniku (izvirivala sam kada će biti tu, iskreno). Kada me je vidio, onako ne da se hvalim, ali 100 puta bolju od moje sestre, njegove supruge, i grudi i kukovi, a da ne govorim što je “maca” mlađa, zbunjen je rekao LIJEPO TIJELO, a ja sam na to dodala, SADA MOJE, A VEČERAS… KO ZNA ČIJE, ujela se za usnicu i zavodljivo bez imalo blama otišla u svoju sobu. Nakon par minuta čula sam kako razgovara sa mojom sestrom i govori kako će da kasni na plažu jer mu se toliko prisralo da mora u WC. Znala sam da dolazi, nemate pojam koja sreća.Legla sam u krevet i čekala, ali vrijeme je prolazilo, a njega nije bilo. Nakon 15-ak minuta začulo se kako izlazi iz apartmana. Onako gola sam ustala izašla nije ga bilo, jedino što se osjetio strašan smrad iz WC-a. Ne mogu da vjerujem da nije došao da me… Sada donekle shvatam zašto je sa mojom sestrom, 100% je gej i ona mu je samo paravan, nema šta drugo da bude.

Read More

ISPOVEST: Prije 3 dana nam je došla kćerka od ženine sestre na zimski raspust. Ima nekih 17 godina i nisam je vidio sigurno dvije godine…

Prije 3 dana nam je došla kćerka od ženine sestre na zimski raspust. Ima nekih 17 godina i nisam je vidio sigurno dvije godine. Šokirao sam se kada sam je ugledao, izgleda kao da imam barem 20 godina, prava cura. Nisam neki bolesnik i nisam je gledao na “onaj” način, ali kada sam je jutros u kupatilu zatekao bez odjeće, znači vidio sam je cijelu, sve… Koliko sam se ja iznenadio toliko je i ona, stojali smo tako neki par sekundi i gledali se, a onda sam se ja sjetio da bih bilo normalno da izađen i da oj se barem izvinem. Izvinuo sam se i krenuo vani, a ona mi je tada rekla da sada kada sam je vidio bez odjeće nema potrebe da se ustručavam i slobodno da se vratim i odradim ono zbog čega sam ušao u kupatilo. Bio sam zbunjen i prihvatio njen poziv… ona je ispred mene ušla u tuš kabinu, a ja sam izvršio malu nuždu i izašao vani. Cijeli dan evo premotavam film u glavi… šta je time željela postići što me vratila, analiziram svaku njenu riječ… na kraju počeo sam da sumnjam da je namjerno ostavila odključano kupatilo i priželjkivala susret sa mnom. Ona se ponaša kao da se niša nije desilo, a ja sve više ludim… sve više razmišljam o njoj i meni… ono znate šta već. Imam skoro 50 godina i znam da nije OK, ali… vjerujem da će me muškarci razumjeti!

Read More

Treba vam inspiracije? Ovo su neke od najljepših ljubavnih poruka i izreka

lentinovo je dan kada se, osim Božića, diljem svijeta pošalje najviše čestitki. Dan zaljubljenih čestitaju i djeca svojim roditeljima, odrasli svojim prijateljima i dragim osobama, i naravno, zaljubljeni. Taj jedan dan u godini osobe žele svojim najdražima naglasiti koliko ih vole i koliko im znače. Onima koji su uz nas najčešće se daruje neki romantični znak pažnje i ljubavi, ali i neka lijepa riječ ili stih na čestitkama može nekome zasuziti oči. Ovo su neke od mnogih ljubavnih poruka koje možete napisati na svoje čestitke. "Najveća sreća u životu jest kad u očima voljene ugledaš sebe! "Kada bi nebo bilo papir, a zvjezdice pisati znale, moju ljubav prema tebi opisati ne bi znale!." "Ljubav je kad ostajete stisnuti pod kišobranom još dugo nakon što je kiša prestala." (Stuart i Linda MacFarlane) "Kad pripadam tebi, tad konačno potpuno pripadam i samome sebi." (Michelangelo Buonarroti) "Ako je grijeh što te volim, neka mi se to nikada ne oprosti..." "Ako odem u nebo prije tebe, na svaku zvijezdu ću napisati tvoje ime, tako će svi anđeli znati koliko mi značiš..." "Ljudi kažu da postoji mudrost glave i mudrost srca." (Charles Dickens) "Čuvaj me u malom kutku svog srca! Neka ti moje misli ne remete ni jedan trenutak života, a voli me tek toliko da znam da postojim! "Bez tebe je sve ništa, a s tobom je ništa sve!" "Savršena je ljubav ona koja nas čini nesretnima." (Soren Kierkegaard) "Nitko ne zaslužuje tvoje suze. Ako i postoji osoba koja ih zaslužuje, ona ih neće izazvati." (Gabriel Gracia Marquez) "Ljubav nikad ništa ne zahtijeva, već samo daje. Ljubav samo pati, nikada se ne kaje i nikada se ne sveti." (Mahatma Gandhi) "Ljubav je igra za dvoje u kojoj oboje mogu pobijediti." (Eva Gabor) Za one koje su daleko... "Daleko si od očiju, ali od srca nisi. Jedino što mi nedostaje znaj da si ti. Nisi zvijezda ni anđeo, ni Bog da te molim, ali si osoba koju ludo i iskreno volim..." "Daleko si voljena moja, duge su mi tamne noći, ali ljubav snagu mi daje da izdržim u samoći. Daljina nas dijeli, ljubav nas spaja, teško je bez tvog zagrljaja... "Nekada moraš otići, da vidiš tko će doći za tobom. Nekada moraš pričati tiše,da vidiš tko te sluša. Nekada se moraš potući, da vidiš tko je na tvojoj strani. Nekada moraš donositi pogrešne odluke, da vidiš tko će ih ispraviti. Nekada moraš voljenoj osobi dopustiti da ode da vidiš voli li te dovoljno da se vrati."

Read More

ISPOVEST: U vezi sam sa komšijom koji živi iza mog oca, on je stariji od mene 7 godina, on je moj život unapredio se*som…

U vezi sam sa komšijom koji živi iza mog oca, on je stariji od mene 7 godina, on je moj život unapredio se*som, po pitanju njega nisam mogla da  čuvam nevinost do braka, jer ima dobrog mehaničara koji ispunjava moju maštu. Za nas trenutno znaju samo moj najbolji drug i najbolja drugarica.
Ne znam kako to da kažem roditeljima, otac nas gleda kao da smo brat i sestra, a mama ga zna samo kad je bio mali. Ne znam sta da radim i kako to roditeljima da kažem, plašim se kako bi reagovali. Inače imam 18 godina već imam želju za brakom sa njim. Pokazao da je musko u krevetu, ono sto mi pruza u krevetu i posle kreveta nema u ljubavnom filmu. Zaista me zasluzuje celu, za život.

Read More

ISPOVEST: Nismo pazili pri nekom odnosu i ostala je trudna. Oboje 18, srednja škola, toliko planova za budućnost…

smo pazili pri nekom odnosu i ostala je trudna. Oboje 18, srednja škola, toliko planova za budućnost. Ona je mislila da je jedini izlaz da abortira, jer kako kaže nije htela da mi sve upropasti. A ja sam je voleo jako, želeo sam sve sa njom, a najviše od svega to dete. Al’ bio sam klinac, tako lako sam se složio sa njenom odlukom iako sam video koliko joj je teško zbog svega.

Nakon toga otišli smo na naše mesto, plakali satima, govorili kako će sve biti u redu jednog dana i da ćemo biti zajedno koliko god da boli. Međutim udaljila se od mene, patila je u samoći i krivila što je morala to da uradi iako sam uvek bio uz nju. Otišla je da studira u drugu državu, kao i ja. Ništa više nisam čuo za nju, i nikad nikoga nisam voleo kao nju. Nakon 5 godina vraćam se u moj grad da obiđem svoje. Naravno odem na naše mesto, kad tamo ona. Tu noć smo pričali o nama, zašto smo se morali rastati. I tu noć sam shvatio da je želim zauvek pored sebe šta god nam život donese. Čuvajte svoju ljubav, i verujte u čuda

Read More

Dr. Oz savjetuje kako najlakše smršati!

Koliko god se trudili nikako se ne uspijevate da se riješite viška kilograma? Ako vam je već dosta propalih dijeta i frustracija zbog toga, možda popularni dr Mehmet Oz (koji je svoju medijsku karijeru započeo u emisiji kod Opre Vinfri da bi sada imao vlastitu emisiju koja ruši rekorde gledanosti) ima rješenje za vas!

Kroz godine iskustva on je skupio jednostavne savjete koji zaista pomažu u mršavljenju. I što je najbolje – tu nema stroge dijete.

Za neke već svi dobro znamo pa ih ne treba šire objašnjavati: pobrinite se da dovoljno spavate (barem 7 sati dnevno) kad ste gladni popijte malo vode, jer je moguće da ste zapravo žedni
 nemojte se izgladnjivati ne odustajte od dijete ako ste jednom pokleknuli nemojte istovremeno jesti i gledati televiziju ili čitati koristite manje tanjire svakodnevno se krećite što je više moguće

Ovo su savjeti koji zaista rade, a evo i nekih za koje možda niste znali:

Naseckajte hranu

Tako možete smanjiti količinu hrane koju pojedete i prevariti vlastiti mozak da jedete više – sve samo uz pomoć hrane koja je sitnije naseckana. Kad narežete hranu na tanjiru, ona prividno zauzima više prostora pa porcija izgleda veće. Pogled na ovakav tanjir vašem mozgu šalje signale da morate usporiti s hranjenjem i da ste već pomalo siti. Naučnici su ustanovili da kada je obrok naseckan – većina ljudi pojede i do 25 odsto manje hrane.

Ječam za doručak

Prestanite da jedete paštete ili salame na hljebu i prebacite se na ječam. Ovo je namirnica od koje ćete se brže zasititi i koja uravnotežuje šećer u krvi. Jedna porcija ječma sadrži 5 grama vlakana, što znači da ćete biti i duže siti, pa nećete imati potrebu da prejedate za ručak. Ječam je odličan, jer se može kombinovati s raznovrsnim drugim namirnicama – voćem ili povrćem i proteinima. Što se samog ječma tiče, radije birajte neoljušteni jer ima više vlakana i hranjivih materija.

Kiselo prije obroka

Ukiseljeno povrće sadrži tajno oružje: sirće. Ovaj sastojak daje razrijeđenu dozu sirćetne kiselina, koji stvara opor ukus na vašem jeziku i pomaže da se uravnoteži nivo šećera u krvi. To je presudno, posebno ako jedete nezdravu hranu nakon koje nivo insulina brzo raste, ali uskoro i jako pada pa ste ponovo brzo gladni. Sirćetna kiselina u ukiseljenoj hrani pomaže održavanju nivoa šećera i insulina stabilnim. Ipak ne pretjerujte s ukiseljenim povrćem, jer ono ili sadrži dosta šećera ili soli (ili oboje). Dovoljni će biti krastavčić ili dva prije obroka (ili malo ukiseljene paprike, šargarepe, karfiola...).

Pojedite vruću supu

Jedna šoljica vruće supe prije ručka i večere pomoći će da smanjite unos kalorija. Kako? Jedući ili pijuckajući sporo vruću supu – dajete mozgu vremena da shvati da postajete siti, pa ćete manje pojesti za vrijeme glavnog obroka. Kad su u pitanju supe, izbjegavajte guste supe iz kesice, jer imaju puno masnoća i kalorija.

Sir za međuobrok

Nedavno istraživanje sprovedeno na Univerzitetu Kornel pokazalo je da se zamjenom nezdravih grickalica, kao što je čips, kombinacijom sira manje masnoće i povrća, konzumacija hrane u međuobrocima može smanjiti za 72 odsto. Kombinacija sira i povrća pruža dovoljno kalcijuma i proteina, pa nećete morati toliko da pojedete kako biste se osjećali sitim. Većina nas ne obraća pažnju na usputne zalogaje koje pojedemo u toku dana, a oni prema istraživanjima iznose oko 600 dodatnih kalorija dnevno. Jedenjem sira i povrća u međuobrocima taj broj se može upola smanjiti.

Naručite dječji meni

Ako baš dobijete neodoljivu želju za brzom hranom, kojoj se nikako ne možete oduprijeti – onda barem odaberite manje porcije. Tako ćete zadovoljiti svoju želju, a nećete se utopiti u suvišnim kalorijama. U lancima brze hrane prosječni veliki hamburger ima oko 710 kalorija, dok onaj u dječjem meniju ima 290 kalorija – što je razlika od značajnih 420 kalorija! Isto važi i za pice – naručite malu picu i nemojte pojesti sve.

Ugljeni hidrati za doručak

Spomenuli smo ječam, a kao druge opcije odaberite i druge zdrave žitarice ili integralne proizvode. Istraživanja pokazuju kako ova vrsta doručka (s naglaskom na zdravim i kompleksnim ugljenim hidratima) pomaže u mršavljenju, jer zadovoljava želju za ugljenim hidratima početkom dana kada imate još dovoljno vremena da potrošite te kalorije. Uostalom iz ovih ugljenih hidrata dobićete dovoljno energije potrebne za ostatak aktivnog dana.

Rooibos čaj

Ovaj prirodno slatki čaj bez kofeina pomoći će da smanjite želju za hranom i slatkim. Uz to, bogat je antioksidansima koji su višestruko korisni za vaše zdravlje i ljepotu. Popijte šoljicu ovog čaja kad god osjetite želju za slatkim ili nekontrolisanu glad (kad znate da ne bi trebalo da je osjećate).

Udahnite vanilu

Dobro je poznato da različite arome i mirisi imaju veliki uticaj na ljudski mozak, a miris vanile može pomoći u sprečavanju želje za slatkim. Nabavite svjećice s mirisom vanile ili se ujutru namažite losionom s mirisom vanile – i to će pomoći da se oduprete svojoj želji za slatkim.

Perite zube

Trik je u pasti od peperminta. Ovaj ukus dokazano suzbija apetit. Uz to pranje zuba šalje vašem mozgu signal da ste gotovi s jelom, pa nećete toliko osjećati glad.

Ljuto za doručak

Kaže se da je doručak najvažniji obrok u danu, pa evo još jednog savjeta: kad jedete ljuto za doručak, apetit će vam biti manji za ručak, tvrdi dr Oz. Ukus ljutih papričica utiče na centar sitosti u mozgu, pa kasnije nećete biti toliko gladni. Koji je savjet dr Oza? Naseckajte crvenu ljutu papriku u omlet ili je pojedite u salati.

Jedite prije glavnog jela

Read More

ISPOVEST: Moja žena sa kojom sam u braku 5 godina misli da mi je…

Moja žena sa kojom sam u braku 5 godina misli da mi je jedna jedina, da mi je sve na svijetu, kao što sam ja njoj, ali nema pojma da mi nije ni deseta u redu, tačnije nije u redu, nebitna mi je. Sa njom sam samo zato što znam koliko me voli i da neću dobiti ROGOVE, pa i zbog klinaca, a lijepo je i to što kada dođem kući uvijek me čeka hrana, piće, čista odjeća. Nedavno sam joj dao nadimak TIGRICA i baš je oduševljena.
Jadnica misli da je to jer je dobra kao tigrica, vatrena u kevetu, a ne zna da sam je tako prozvao jer kada je “odrađujem” sazada, zbog njene ispucale kože, stija kako se već to zove izgleda baš kao tigrica. Zanimljivo je to što se ona svaki puta oduševi kada joj kažem TIGRICE, a svaki puta je na neki način vrijeđam. Živi debil, ne znam do kada će ovo tajati, ali meni je baš dobro.

Read More

5 najboljih vježbi za uklanjanje boli u kralježnici

Prije nego što otkrijem plan kako do čvrstih leđa bez boli, još samo jedna zanimljivost.

Znate li možda zašto toliko ljudi osjeća bol baš u tom predjelu?

Odgovor vam se nalazi pred nosom.
Kako se većina stvari u životu događa pred vama, prednji dio tijela je znatno razvijeniji od stražnjeg. Ta neravnoteža se prije svega vidi u nepravilnom, pogrbljenom držanju i zatvorenom ramenom obruču. Posljedica takvog držanja može biti jaka bol.

Kako bismo brzo ispravili situaciju, pred vama je vježba koju možete izvoditi svaki dan i uz nju ojačati leđne mišiće.

Sve što trebate je 10 minuta i malo prostora. Svaku vježbu izvodite 60 sekundi, jednu za drugom, a cijeli ciklus od 5 vježbi ponovite dvaput. Nemojte se žuriti – vježbe je važno izvoditi pravilno.Položaj mačke
polozaj-mackeZa početak ćemo dobro istegnuti leđa.

Prvu vježbu izvodite tako da se najprije postavite u poziciju sve četiri i izravnate trup. Dlanove postavit u širinu ramena, a koljena u širinu bokova. Iz početnog položaja pupak pritisnite prema podlozi i opustite kralježnicu, a pogled usmjerite prema gore. U fazi gibanja udahnite i zadržite se u krajnjoj točki dvije sekunde.

Nakon toga nastavite s gibanjem u suprotnom smjeru, što znači da pogled usmjerite prema zdjelici, a leđa izbočite. U krajnjoj točki se također zadržite dvije sekunde, s tim da u fazi gibanja ovaj put izdahnite.Pogled prema nebu
pogled-prema-nebuSljedeća će vježba za neke možda biti zahtjevnija, ali bez panike. Predlažem da trup savijete do točke u kojoj ne osjećate bol.

Vježbu izvodite tako da legnete na tlo i ruke položite uz gornji dio tijela. To znači da su laktovi točno ispod ramena. Iz ležećeg položaja zatim dignete dio trupa do krajnje točke, nekoliko puta udahnete i izdahnete i vratite se u početni položaj. Glava je cijelo vrijeme produžetak kralježnice, što znači da slijedi gibanje.Zvijezda
zvijezdaNastavljamo s trećom vježbom koja će od vas zahtijevati koncentraciju.

Izvodite ju tako da legnete na trbuh i raširite ruke i noge. Iz početnog položaja prvo od podloge dignete ruke i noge i pripremite se na gibanje. U gornjem dijelu tijela ruke se pomiču unatrag, što znači da se lopatice približavaju jedna drugoj. U donjem se dijelu istegnute noge skupljaju i šire.

Obratite pozornost na to da su mišići hrbata cijelo vrijeme napeti jer tako održavate početnu poziciju.Nadstrešnica
nadstresnicaZa razliku od ostalih vježbi, četvrta vježba je statična. Riječ je o položaju u kojem ćete opustiti kralježnicu.

Kako biste to uspjeli, prvo se postavite na sve četiri kao i kod prve vježbe. Iz početnog položaja dignite zdjelicu i istegnite noge. Stopala su u dodiru s tlom, a glavu potisnete između ruku. Položaj u kojem ćete ostati 60 sekundi podsjeća na slovo V okrenuto naopačke. Pazite na to da je hrbat izravnan i da pupak potisnete u smjeru nogu.Rotacija koljena
rotacija-koljenaPrije nego što završite krug vježbi, na redu je peta vježba s kojom ćete razgibati kralježnicu u smjeru lijevo-desno.

Vježbu izvodite tako da legnete na leđa, ruke pod pravim kutem odmaknete od tijela, a dlanovima uprete podlogu. Koljena savijte i primaknite u smjeru prsnog koša. Iz početnog položaja naizmjenično spuštajte koljena prema podlozi, lijevo-desno.

Upozoravam vas da tijekom gibanja ne smijete podizati ramena, i na to da morate poštivati svoje mogućnosti što se tiče gibanja u stranu.

Iako su bolovi u leđima najčešće posljedica mišićne neravnoteže, svejedno vas moram upozoriti na to da razlog može biti i nešto drugo, zato vam savjetujem da u slučaju jače boli koja ne prestaje posjetite liječnika.

Nadam se da će se ovaj trening s kojim sam već pomogao velikom broju ljudi često naći na vašem rasporedu. Kao što sam rekao, to može biti jednostavna dnevna (jutarnja) rutina koja se brine za ojačanje mišića leđa.Znam koliko je neugodno kad ne možeš odraditi trening zbog bolova u leđima, ili otići na izlet ili samo uživati u slobodnom danu, zato mi se čini pošteno da ovu objavu podijelite s drugima i pokažete im način kako mogu pobijediti svoju bol.

Siguran sam da bi neki napravili sve samo kako bi uklonili to ograničenje. S jednim klikom im možete puno pomoći. Također vas pozivam da se pridružite mojoj mailing listi i na taj način ne propustite niti jednu od aktualnih objava koje vam mogu pomoći. Čim prije ostavite svoj mail i vidimo se.

Read More

Evgenije Onjegin

Roman počinje sa prikazom Evgenija Onjegina, mladog ruskog aristorktate, koji provodi svoje noći i dane po žurkama, balovima i baletima. Iako se sa lakoćom snalazi i probija kroz visoko, aristokratsko društvo, Onjegin postaje zgađen površnošću svog života i, kada mu je ujak umro, ide na selo da živi na imanju koje je nasledio.

Tamo upoznaje strastvenog mladog pesnika Vladimira Lenskog i uprkos njihovim različitim karakterima, hladni i ogorčeni Onjegin i vatreni i živahni Vladimir postaju prisni prijatelji. Kada Lenski povuče Onjegina da poseti njihove susede, Larine, da bi upoznao Olgu, njegovu ljubav, sa Onjeginom, Onjegin upoznaje Tatjanu, Olginu stariju sestru. Dok je Lenski okupiran šarmantom i simpatičnom Olgom, Onjegin zapada za oko Tatjani, koja je slojevita osoba, melanholična i opsednuta romantičnim knjigama.

Zaljubljena u njega, Tatjana šalje Onjeginu pismo u kojem direktno i apsolutno iskreno iskazuje svoju ljubav prema njemu, i moli ga da ne ostane neuzvraćena. Onjegin se sa njom nalazi i hladno i predavački je odbija i traži od nje da shvati šta je ljubav, a šta je realnost. Zbog toga Tatjana pada u derpesiju.

Kada Lenski povede Onjegina na Tatjaninu slavu, Onjeginu se vratio prezir prema žurkama i odlučuje da napakosti Lenskom. Oteo je Olgu od Lenskog za svaki ples i, koristeći svoj iskustvo i šarm, navodi je da zacrveni, zbog čega Lemsk pobesnelo odlazi kući.

Sledeće jutro Onjegina je Lenski izazvao na dvoboj, na koji on i pristaje. Lenski provodi dan sa Olgom. Shvatajući da ga ona još uvek voli, inspirisan njome, piše pesmu. Sledeće jutro ustaju u cik zore zarad dvoboja. Sa druge strane, Onjegin se uspavao, i kasno dolazi na zakazano mesto. Podbadani od strane Zaretskog, čoveka opsednutog dvobojima, Onjegin i Lenski vuku pištolje, i Onjegin ubija Lenskog.

Posle smrti mladog pesnika, Onjegin ide na putovanje, dok ga proganja krivica. U međuvremenu Tatjana ulazi u njegovu kuću i dok prelistave njegove Bajronovske romane shvata da muškarac koga voli je prazna maska zasnovana na knjigama koje je čitao. Da bi joj našla muža, Tatjanina majka je odvodi u Moskvu.

Kasnije, Onjegin se vraća sa svojih putovanja i prisustvuje balu u Sankt Petersburgu, gde, šokiran, vidi sada udatu i sazrelu Tatjanu. Iako je još uvek neiskvarena i neizveštačena kao i pre, nema više tu mladalačku ranjivost koja se videla kroz pisma koja mu je slala. Pogođen ljubavlju koja se odjednom stvorila u njemu, Onjegin joj piše mnoga pisma. Zbog njenog hladnog stava prema njemu kada su se videli, i nedostatka odgovora na njegova pisma, Onjegin se povlači u svoj dom tokom zime i pada u depresiju.

Na proleće Onjegin se vraća u svet i nenajavljen, ulazi u Tatjaninu kuću. Tu je nalazi kako plače nad njegovim pismima. Sada kada je Onjegin taj koji, uplakan, moli za ljubav, a Tatjanin red da održi govor. Ona izjavljuje kako se neće suprostaviti sudbini koja ju je dovela do braka i grdi Onjegina što je sebično zavodi. Kako izlazi iz sobe, Onjegin ostaje sam i slomljen.

Likovi iz dela Evgenije Onjegin
Puškin
Sam pisac, predstavljen kao Onjeginov prijatelj i obožavatelj Tatjane.

Evgenije Onjegin
Glavni lik, kicoš od 26 godina kojem se zgadio površni život među ruskom gradskom elitom, pa beži na selo. Veliki ljubitelj Bajrona.

Vladimir Lenski
Vatreni mladi pesnik, ima oko 18 godina, koji naivno, ali i iskreo, piše o ljubavi prema Olgi. Ljubitelj Nemačkog Romantizma.

Tatjana Larin
Melanholična i povučena, iskrena, sa čistim srcem i ljubavi prema priordi. Ljubitelj Frnacuskih romantičnih romana. Onjeginova nesuđena ljubav.

Olga Larin
Tatjanina jednostavna mlađa sestra-

Dimitrije Larin
Bivši general, sada provincijski zemljoposdik. Otac Tatjane i Olge.

Paulina Larin
Majka Olge i Tatjana, vredna domaćica.

Read More

Čiča Gorio

ecenzija dela Čiča Gorio
Priča se odvija u Parizu, godine 1819, u oronulom, prljavom, smrdljivom pansionu na levoj obali Sene.

Gospođa Voker, stara škrta udovica, vlasnica pansiona, vlada nad njenim stanarima. Njeni stanari su ljudi skromnih finansija i potreba, kao gospođica Misono, stara sluškinja; Poare, lutkoliko ljudsko stvorenje; Viktorina Telifer, mlada devojka bez roditelja. Tri stanara se izdvajaju iz ove družine: Ežen de Rastinjak, mladi student provincijalac, plemić po poreklu, ali siromašan i spreman da iskuša sreću u glavnom gradu; Votren, “snagator”, druželjubiv i duhovit, ali misteriozan i uznemirujuć; Čiča Gorio, penzionisani trgovac, koji, izgleda, pati od neke tajanstvene tuge.

Rastinjak uskoro otkriva da se čudni događaji dešavaju u naizgled uglednom pansionu: Čiča Gorio topi srebrno posuđe u poluge, Votren se krišom vraća kući u sred noći uprkos zaključanim vratima, Gorija posećuju lepe devojke kojima on plaća račune.

Rastinjak je odlučio da reši makar jednu od ovih misterija. Uvek ambiciozan, on je predstavljen pariskom visokom društvenom sloju uz pomoć uticajne rođake, gospođe de Božean. Čini se da se sve odvija po njegovom planu, ali, po pomenu Gorijeva imena, biva izbačen iz salona grofice de Resto, sastajališta elite. Razočaran i potišten zbog greške koju je učinio, on se okreće od gospođe Bozean ka tajni Čiča Gorijeva života. Starac se upropastio i prihvatio mizeran život kako bi njegove dve ćerke postale bogate. Anastasija se udala za plemića, grofa de Restoa; Delfina od Alzaka za bankara, barona od Nisenžana. Gorio, dobrodošao dokle god je njegovo bogatstvo trajalo, našao se odbačen od strane svojih zetova kada je osiromašio.

Votren, koji je osetio ambiciju u Rastinjaku, cinično mu nudi dogovor: mladi student treba osvojiti ljubav lepe Viktorine, čiji je otac ekstremno bogat, ali ju je razbaštinio. Jedina prepreka Viktorininom nasledstvu je njen brat Frederik, koga bi  Votren mogao da se reši za dvesta hiljada franaka, i tako osigurao Viktorininu i Rastinjakovu sreću. Rastinjak je ogorčen, ali ipak u iskušenju da prihvati predlog.

Nakon Rastinjakovog neuspeha u visokim slojevima, on će pokušati, potpomognut rođakom, da osvoji “srednji stalež”. On biva predstavljen gospođi de Nisenžan i, uz pomoć Gorija, postaje njen ljubavnik. U međuvremenu, Votren pokreće svoj makijavelistički i organizuje ubistvo Viktorininog brata. U jednom trenutku  gospođica Misono, špijun u službi policije, otkriva da je Votren zapravo odbegli robijaš i hapsi ga. Ovako se završava detektivski deo priče.

Gorijove ćerke dolaze mu po pomoć. Njihovi muževi su otkrili njihove afere i pokušavaju ih uništiti. U jednoj patetičnoj sceni, ćerke pokazuju svoj monstruozni egoizam i gordost. Čiča Gorio dobija moždani udar. On uskoro upada u delirijum, mrmlja bez veze, otkrivajući svoju ogromnu ljubav prema ćerkama koje ga ostavljaju, jedna da ide na bal, druga da pokuša da odbrani svoje bogatstvo.

Gorio umire blagoslovljujući svoje ćerke, samo sa Rastinjakom i Bjankonom, studentom medicine, pored kreveta. Rastinjak se pobrinuo za sahranu i, upućujući zadnji pozdrav Goriju na groblju, gledajući na Pariz, objavljuje mu rat:”Spremi se, Parize, dolazim” i odlazi na večeru kod gospođe de Nisenžan.

Likovi iz dela Čiča Gorio
Gospođa Voker
Škrta, licemerna, srednjovečna udovica, ponizna pred bogatima, bezdušna prema siromašnima, očarana Votrenovom snagom, razdraganošću i galantnošću.

Silvije
“Pouzdani kuvar”

Krstof
Domar

Poare
Sitni buržuj mutnog porekla; robot od čoveka, mehanički ponavlja šta su drugi rekli.

Gospođica Misono
Škrta, krotka stara sluškinja, uparena sa Poareom. Spremna na sve za novac, ona će predati Votrena policiji.

Gospođa Kutir
zrak svetlosti u jednoličnom pansionu. Udovica generalnog komesara vojske, samoproklamovana zaštitnica i pratilja Viktorine Telifer.

Viktorina Telifer
jedna od dirljivijih Balzakovih ženskih likova; ćerka bogataša koji ju je razbaštinio u korist svog sina Frederika.

Bjankon
Student medicine, prijatelj Ežena de Rastinjaka koji će biti uz Ežena jedini prisutan Gorijovoj agoniji i sahrani.

Votren
snažan, razdragan, galantan čovek za koga se uskoro ispostavilo da je odbegli osuđenik  žak Kolin, zvani “Laži Smrt”, bankar iz podzemlja.

Čiča Gorio
Bivši proizvođač rezanaca koji je žrtvovao svoje bogatstvo i prihvatio mizeran život u pansionu da bi usrećio svoje ćerke.

Ežen de Rastinjak
mladi i ambiciozni student iz siromašne aristokratske porodice. U svojim pokušajima da osvoji Pariz, upetljaće se sa Goriovim ćerkama: prvo sa Anastasijom, koja će ga prezreti, onda sa Delfinom, koja ce ga obožavati.

Gobsek
jedan od likova koji se često pojavljuje u “Ljudskoj Komediji”, zelenaš koji ima visoko unosan biznis i koji u svoje klijente uračunava Anastasiju i Gorija.

Gospodin Telifer
Viktorinin bogati otac.

Frederik Telifer
Viktorinin brat čije će ubistvo naručiti Votren kako bi Viktorina nasledila porodično bogatstvo.

Gospođa de Rastinjak
Eženova majka, dobra i popustljiva prema sinu.

Laura de Rastinjak
Eženova sestra, sporedna ličnost, ali najšarmantnija žena u knjizi, potpuno odstranjena od egoizma Anastasije i Delfine, i Viktorinine pasivnosti.

Gospođa de Bozean
Rastinjakova rođaka. Ona će upoznati Rastinjaka sa društvenim krugovima i daće mu prijateljske savete kako da uspe.

Markiz Dađuta-Pinto
Ljubavnik gospođe de Bozean.

Vojvotkinja de Lanze
Jedna od zlokobnih prijateljica gospođe de Bozean.

Anastasija de Resto
Jedna od Goriovih ćerki. Predstavljena je kao razmažena samoživa mlada osoba, zainteresovana samo za istaknutost u društvu.

Grof de Resto
Anastasijin muž, nasilni, bezdušni aristokrata.

Maksim de Tralije
Mladi plemić, Anastasijin ljubavnik.

Delfina de Nisenžan
Goriova druga ćerka, kompleksniji lik od Anastasije. Veoma lepa devojka, razmažena i samoživa kao i sestra, ali zna pokazati pravu ljubav prema Rastinjaku i nežnost prema ocu.

Baron de Nisenžan
Delfinin muž, sirovi Alzacki bankar.

De Marse
Mladi aristokrata, Delfinina prva ljubav.

Read More

Recenzija dela Ana Karenjina

Porodica Oblonski iz Moskve je potpuno rastrzana zbog preljube koja se dogodila u porodici. Doli saznaje da ju je njen muž Stepan prevario sa bivšom guvernantom i preti mu da će ga ostaviti.
Stepan se kaje, međutim istovremeno je i potpuno zbunjen. Ubrzo porodicu posećuje Stepanova sestra, Ana Karenjina, žena starijeg carskog činovnika, Alekseja Karenjina. Naposletku Ana uspeva da pomiri posvađane supružnike.

U međuvremenu, Dolinoj mlađoj sestri Kiti se udvaraju dva mladića : Konstantin Ljevin, veleposednik, i Aleksej Vronski, mladi grof. Kiti odbija Ljevina zato što joj se Vronski više dopada, međutim nedugo potom Vronski upoznaje Anu Karenjinu u koju se i zaljubljuje. Ana i Vronski bivaju toliko opčinjeni jedno drugim da to ostavlja neizmerne posledice na Kiti. Kiti se ubrzo razbolela, potpuno skrhkana zbog ljubavi prema Vronskom. Međutim, Ana se ubrzo potom vraća u Petrograd svome mužu i shvata da je sve to bila samo prolazna avantura. Ljevin, takođe povređen, vraća se na selo.

Vronski međutim, prati Anu do Petrograda, a Anino mišljenje se menja kada počne da provodi vreme sa slobodoumnom Betsi , rođakom Alekseja Vronskog.
Na balu Vronski izjavljuje Ani ljubav, dok se Karenjin sa bala vraća sam kući. S obzirom da je posumnjao da nešto nije u redu Karenjin pokušava da dozna šta se dešava, međutim Ana odlučno poriče.

Nešto kasnije, Vronski učestvuje u konjičkoj trci. Iako je veoma vešt jahač, dogodila se jedna nezgoda prilikom koje je nesmotreno pao sa konja. Karenjin primećuje da Ana izgleda veoma zabrinuto, stoga
želi da sazna da li se nešto dešava između Ane i Vronskog. Ana mu otvoreno priznaje da voli Vronskog.

Ljevin se u međuvremenu potpuno posvećuje poljoprivredi i svu svoju energiju usmerava ka razvijanju boljeg sistema obrađivanja zemlje. Nakon što mu se brat Nikolaj ozbiljno razboleo od tuberkuloze, Lenjin shvata da se posvetio poslu samo da se ne bi suočio sa smrću. Takođe shvata da će zauvek ostati zaljubljen u Kiti.

Kiti pokušava da ozdravi u banji u Nemačkoj gde se sreće sa Nikolajem, Ljevinovim bratom obolelim od tuberkuloze.

Ljevina posećuje njegov polubrat Sergej Koznišev koji ga kritikuje zbog napuštanja posla u administraciji. Ljevin se pravda govoreći da je napustio posao zato što smatra da je besmislen. Entuzijastično nastavlja da radi na svom imanju, međutim postaje ogorčen zbog neprestanog odbijanja novina u polju poljoprivrede od strane seljaka. Odlučuje da poseti Doli koja ga navodi da pokuša da obnovi vezu sa Kiti. Kiti i Ljevin se susreću na večeri u domu Oblonskih i shvataju da se vole. Ubrzo se i venčavaju.

Ana traži od Karenjina razvod koji on odbija. On insistira da nastave da se pretvaraju da je sve u redu tako što će ostati zajedno. Međutim, Ana napušta porodični dom i odlazi na seosko imanje što dalje od svog muža. Tu se često susreće sa Vronskim i Ana mu jednom prilikom saopštava da je trudna. Vronski razmišlja da napusti posao, međutim ambicije mu to ne dozvoljavaju.

Karenjin zatiče Vronskog i Karenjinu zajedno u kući i odlučuje da se ipak razvede. Ana koja je u potpunoj agoniji zbog trudnoće, moli Karenjina da joj oprosti, na šta on na kraju i pristaje.
Vronski se zbog ovoga oseća poniženo i pokušava da izvrši samoubistvo.
Nakon što se Ana oporavila, ona i Vronski odlaze u Italiju. Po povratku u Rusiju Ana biva prezrena od čitavog društva koje smatra njenu preljubu prilično sramnim postupkom. Ana i Vronski se povlače iz javnosti, ali ona ubrzo postaje neverovatno ljubomorna, smatrajući da je nepravedno to što Vronski može slobodno da uživa u životu dok je ona prezrena i zatočena u kući. Anina ljubomora delom proizilazi i iz činjenice da je nakon što je ponovo videla svog sina shvatila da osim Vronskog nema nikog drugog na svetu.

ana karenjina scena iz filma
Poslednja scena iz fima Ana Karenjina (1994)
Ljevin i Kiti se nakon nekoliko početnih nesuglasica konačno privikavaju na bračni život. Smrt njegovog brata Nikolaja ostavlja dubok trag na Ljevinu koji shvata da samo duboka emocionalna povezanost pomaže čoveku da se izbori sa nedaćama. Ubrzo Kiti ostaje u drugom stanju.

Doli odlučuje da poseti Anu gde shvata da je čak i njen dosadan život bolji od Aninog luksuznog života. Ana se žali da Vronski žudi za slobodom, i poverava se Doli da mora stalno da ga zavodi. Doli biva zaprepašćena činjenicom da Ana ne može da spava bez sedativa.
Vronski u međuvremenu oseća veliki teret Anine ljubavi kada ga ona pozove da se vrati kući sa političkog skupa.

Ljevin i Kiti se sele u Moskvu gde iščekuju rođenje deteta. Ubrzo se Ljevin vraća na selo kako bi učestvovao u lokalnim izborima. Međutim, jednog dana Stepan i Ljevin posećuju Anu. Ljevin biva očaran Anom kojoj činjenica da je očarala Ljevina samo produbljuje mržnju prema Vronskom. Postaje gotovo paranoična misleći da je Vronski više ne voli.
Kiti je rodila sina, međutim Ljevin je potpuno zbunjen oprečnim emocijama koje oseća prema novorođenčetu. Stepan odlazi u Petrograd kako bi zatražio Karenjinu da se razvede od Ane, međutim Karenjin to odbija.

Ana se svađa sa Vronskim, optužujući ga da mu je preča njegova majka od nje. Vronski pokušava da je umiri, međutim Ana se ne da umiriti. On odlazi da obavi neke poslove dok Ana ostaje u agoniji. Šalje mu telegram u kojem mu se izvinjava i zove ga da hitno dođe kući. U očajanju odlazi do Doli sa kojom se oprašta, i odlučuje da se sretne sa Vronskim na železničkoj stanici. Na stanici, očajna i ošamućena, Ana se baca pod voz i umire.

Dva meseca kasnije Vronski odlazi u rat. Ljevin pronalazi spasenje odlučujući da živi za svoju dušu umesto da teži sebičnim ciljevima. Smrt sagledava kao deo neizbežne svakodnevice i konačno ostaje u miru.

Likovi iz dela Ana Karenjina
Napomena: Rusi uglavnom imaju tri imena: ime, ime oca i prezime. Koren srednjeg imena je očevo prezime i sufiks. Stoga je Anino srednje ime Arkadijevna dok je srednje ime njenog brata Arkadijevič. U Rusiji je veoma retko zvati nekoga po prezimenu, mnogo se češće upotrebljava ime i srednje ime.

Ana Arkadijevna Karenjina
Ana Arkadijevna Karenjina je dama iz visokog društva čija afera čini osnovu romana.

Aleksej Aleksandrovič Karenjin
Aleksej Aleksandrovič Karenjin je Anin prevareni muž. Hladan, usamljen čovek koji se nalazi na veoma uticajnoj poziciji u petrogradskoj vladi.

Sergej Aleksejevič Karenjin
Sergej Aleksejevič Karenjin je Anin sin kojeg napušta zbog svog ljubavnika.

Grof Aleksej Kirilovič Vronski
Grof Aleksej Kirilovič Vronski je Anin ljubavnik, častan, bogat i naočit mladić koji napušta karijeru zbog ljubavi koju oseća prema Ani.

Konstantin Dmitrič Ljevin
Konstantin Dmitrič Ljevin je nosilac druge fabularne linije romana

Princeza Katarina Aleksandrovna Ščerbatski (Kiti)
Princeza Katarina Aleksandrovna Ščerbatski (Kiti) je osamnaestogodišnja devojka koja se udaje za Ljevina

Princ Stepan Arkadijevič Oblonski
Princ Stepan Arkadijevič Oblonski je Anin brat

Princeza Darija Aleksandrovna Oblonski (Doli)
Princeza Darija Aleksandrovna Oblonski (Doli) je Stepanova supruga i starija sestra Kiti

Nikolaj Dmitrič Ljevin
Nikolaj Dmitrič Ljevin je Ljevinov raskalašni brat koji umire od tuberkuloze

Sergej Ivanič Koznišev
Sergej Ivanič Koznišev je Ljevinov stariji polubrat, poznati pisac i intelektualac

Read More

“Ujka Vanja”

“Ujka Vanja” počinje jednim tmurnin, jesenjim podnevom u bašti profesora Serebrjakova. Astrov, seoski lekar, se priseća kakp je prvi put došao u taj region. To je period kada je Vera Petrovna, Serebrjakova prva žena i majka njegove ćerke Sonje, bila živa. U sadašnjosti, Serebrjakov se vratio na svoje imanje sa svojom mladom ženom, Jelenom; Astrov je tu da leči profesorov giht.

Astrov potom drži jedan dug govor o tome kako je život postao dosadan i da mu ne treba niko i ništa i da ništa i nikoga ne voli. Vojnitski (“Ujka Vanja”) stupa na scenu, zevajući. On je brat Serebrjakove prve žene i upravnik imanja. Žali se kako profesor i njegova žena zapostavljaju imanje i smatra da su svi na imanju tužno letargični.

Kada Astrov zameri Vojnitskom na njegovom lošem raspoloženju, Vojnitski mu odgovara da je on postao star i lenj, i da je potraćio svoj život. Dugi niz godina je Vojnitski, koje je pre obožavao profesora, slao dobar deo zarade imanja Serebrjakovu, a za sebe ostavljao samo sitniš. Sada smatra da je Serebrjakov šarlatan. Kada Astrov pomene da Vojnitski izgleda ljubomorno, ujka Vanja se složi sa njim.

Sonja, Jelena i Marija Vasilevna (Vojnitskina majka) im se pridružuju. Astrov iskazuje svoje gađenje prema ljudskoj potrebi da uništava, i veliča lepotu prirode. Jelena i Vojnitki onda odšetaju do verande. Vojnitski je protiv Jeleninog braka i iznenada pokušava da izjavi svoju ljubav prema njoj, dok ga ona grubo odbija.

Drugi čin počinje uveče, kasno, u trpezariji. Pre odlaska u krevet, Serebrjakov se žali na svoju starost. Astrov, kojeg je poslala Sonja, se pojavljuje, ali profesor odbija da ga vidi. Kada je profesor konačno zaspao, Jelena i Vanja pričaju. Ona priča o nemiru u kući, dok Vanja se žali na svoj propali život. Oseti da je potraćio mladost i da je njegova neuzvraćena ljubav prema Jeleni samo čini situaciju mnogo gorom. Jelena ne želi da ga sluša.

Ostavljen sam, Vanja se pita zašto se nije zaljubio u Jelenu kada ju je upoznao pre 10 godina. Možde bi se venčali i imali srećan život zajedno. U to vreme Vanja je verovao da je Serebrjakov velik čovek i bio je srećan što je svojim radom pomagao profesoru. Sada veruje da je profesorovo delanje beznačajno i oseti da mu je život prazan. Dok Vanja pati za prošlošću, Astrov se vraća pijan, i njih dvojica otpočinju priču. Sonja izjavljuje da samo rad iskreno ispunjava ljude.

Napolju se sprema oluja i Astrov priča sa Sonjom o teškoj atmosferi u kućo; Astrov smatra da je Serebrjakov težak čovek, da je Vanja hipohondar i da je Jelena šarmartna, ali lenja. Tužan je što ima već dugo vremena od kad je bilo koga voleo. Sonja moli Astrova da prestane da pije, upozoravajući ga da će ga alkohol uništiti. Kroz dalji razgovor se vidi da je Sonja zaljubljena u Astrova, i da on toga nije svestan.

Kada je doktor otišao, Sonja ulazi i miri se sa Sonjom, posle duge svađe. Jelena uverava Sonju da je oa nekad volela Soninog oca. Dok Jelena priča kako je nesrećna, Sonja ne može da stane sa hvaljenjem Astrova. Lepo raspoložena, Sonja je otišla da pita profesora da li Jelena može da svira klavir. Profesorova zabrana joj kvari raspoloženje.

Trećo čin počinja sa Vanjom, Sonjom i Jelenom u dnevnoj sobi. Pozvao ih je Serebrjakov. Vanja još veliča Jelenu i moli je da se oslobodi. Sonja se žali Jeleni kako, iako je zaljubljena u njega već 6 godina, Astrov je uopšte ne primećuje, jer nije lepa. Jelena predlaže da ona lično ispita Astrova. Sonja je oduševljena, ali s ipak pita da li je ne znanje bolje do istine, jer joj onda makar preostaje nada.

Astrovov odgovor na Jelenino pitanje o Sonji je negativan, ali i zaključuje, netačno, da Jelena njega proverava o njegovim osećanjima prema njoj samoj. Astrov ljubi Jelenu, čin koji Vanja vidi. Jelena objašnjava Sonji da je Astrov ne voli.

Serebrjakov predlaže prodaju imanja da bi rešio financijske probleme porodice. Pritom namerava da novac od prodaje uloži. Ljutito, Vanja pita gde će on, Sonja i njegova majka živeti. Izjavljuje da imanje zapravo pripada Sonji i da profesor nikada nije cenio Vanjinu žrtvu. Kako je postajao sve razjareniji, tako je Vanja vikao na profesora, optuživao ga za svoj propali život i čak rekao da da nije bilo Srebrjakova, on bi bio novi Šopenhauer ili Dostojevski. Vanjina majka ga ne teši, već ga savetuje da posluša profesora. Kada ga je Srebrjakov uvredio, Vanja je izleteo iz sobe. Profesor ga prati. Van scene čujemo pucanj, i Srebrjakov se vraća, dk ga juri Vanja, sa napunjenim pištoljem. On opet puca, ali promašuje i, sa gađenjem baca pištolj i sede u stolicu.

Poslednji čin

Marina i Telegin, sluge porodice, diskutuju planirani odlazak Serebrjakova i Jelene. Kada Vanja i Astrov stupe na scenu, Astrov izjavljuje da su on i Vanja jedini dobri, kulturni ljudi u tom regionu. Vanja je ukrao bočicu Astrovog morfina, verovatno da počini samoubistvo; Sonja i Astrov ga mole da vrati narkotik, što je i uradio.
Jelena i Serebrjakov se opraštaju sa svima. Serebrjakov se miri sa Vanjom. Dok se Vanja žali na tugu što mu je u srcu, Sonja priča o životu, radu i o životu posle smrti, i kako će ujka Vanja imati mira u sledećem životu.

Likovi iz dela “Ujka Vanja”
Ivan Petrovič Vojnitski (Vanja)
Glavni lik drame. Ogorčen, depresivan, ospednut prošlošću. Mizantrop.

Aleksandar Vladimirovič Serebrejakov
Egoističan i arogantan propali akademik. Ogorčen i ograničeno mu je kretanje zbog gihta i starosti.

Jelena Andrevna
Profesorova lepa žena. Zarazno lenja.Žrtvovala je svoju karijeru muzičarke radi braka, sa kojim je ne iz ljubavi, nego iz dužnosti i inercije.

Mikhail Lvovič Astrov
Doktor uvek izgubljen u mislima, emocionalno tup. Pokazuje znake života kada priča o prirodi.

Sofija Aleksandrovna(Sonja)
Srebrjakova ćerka. Vredna i neugledna, posvetila život radu.

Read More

Rat i mir

Knjiga I
Radnja romana „Rat i mir“ se dešava u Sankt Peterburgu 1805. godine, baš kada je Napoleonovo osvajanje zapadne Evrope usadilo strah Rusiji. Na zabavi Ane Pavlovne upoznajemo većinu porodica koje su ključne za nastavak radnje romana. Susrećemo se sa Pjerom Bezuhovim, vanbračnim sinom bogatog plemića i Andrejem Bolkonskim, ambicioznim sinom penzionisanog vojnog komandanta. Andrej i Pjer razgovaraju o budućnosti i težnjama koje imaju. Pominju „sudbonosnog čoveka“ koji će uskoro napasti Rusiju. Grof Bezuhov umire, ostavljajući pritom Pjeru pozamašno bogatstvo i titulu, zbog čega postaje najpoželjniji neženja u Sankt Peterburgu.

Knjiga II
Nikolaj Rostov i Princ Andrej učestvuju u bici kod Šengraberna. Mladići postaju svesni nemoći pojedinca da utiče na situaciju tolikog opsega. Nikolaj prihvata činjenicu da je samo pijun, a Andrej odlučuje da se bori u prvim redovima.

Knjiga III
Pjer ženi Elen a Anatolovo udvaranje Mariji ima neuspešan ishod. Želeći da se istakne kao heroj, Andrej odlazi do ratnog veća uoči Austerličke bitke. Međutim, biva smrtno ranjen. Poredeći Napoleona sa bezgraničnim nebom, Andrej shvata koliko je Napoleon beznačajan i sićušan.

rat i mir ilustracija
Ilustracija “Rat i mir” – Leonid Pasternak
Knjiga IV
Nikolaj zajedno sa Denisovim dolazi kući. Pjer ranjava Dolohova u duelu zbog Elenine navodne preljube. Liza Bolkonska umire na porođaju, ostavljajući Andreja da živi sa nesnosnom krivicom. Dolohov se zaljubljuje u Sonju, a Nikolaju se sveti tako što ga pobeđuje u kartama. Reč „napetost“ možda najbolje opisuje ovaj segment knjige s obzirom da se neprestano prepliću ljubav i mržnja, život i smrt.

Knjiga V
Pjer i Nikolaj razgovaraju o smislu života i smrti, što Andreju daje neku novu nadu. U međuvremenu Nikolaj se vraća svom puku dok Denisov mora da se suoči sa sudom zbog krađe hrane. Nikolaj traži od cara da oprosti Denisovom, i usput biva svedok susreta između Napoleona i Aleksandra, susreta starog i novog poretka vladavine. Kako mu je molba odbijena, Nikolaj se miri sa činjenicom da je vladareva odluka najuzvišenija.

Knjiga VI
Andrej se zaljubljuje u Natašu, dok Pjer postaje razočaran masonima. Finansijske poteškoće Rostova su sve veće. Andrej odlazi u Švajcarsku.

Knjiga VII
Lov na vukove, sankanje, Božić i porodična harmonija utiču na Rostove da se gotovo podmlade. Nataša postaje nestrpljiva tokom Andrejevog odsustva. Porodica je pred bankrotom, i može se nasluditi da teška vremena tek dolaze.

Knjiga VIII
Nataša sreće Anatola koji je umalo nije kidnapovao. Tokom nervnog sloma koji je doživela, Pjer se pojavljuje i teši je. Naslućuje se njihova ljubav.

Knjiga IX
Andrej okreće leđa prošlosti i u potpunosti se posvećuje vojnicima iz svog puka, koji ga obožavaju. Nikolaj uspeva da se suzdrži da ne ubije jednog Francuza, i biva odlikovan za hrabrost. Nataša se postepeno oporavlja, podstaknuta religijom. Petja se pridružuje vojsci vođen mladalačkim patriotizmom. Rusi oštro uzvraćaju udarac, dok Pjer smatra da je na njegovim plećima finalni udar.

Knjiga X
Francuzi koji su prodrli u Rusiju, hrabro koračaju ka svom okončanju. Stari princ umire a Marija se seli u Moskvu, međutim rat vreba. Uprkos narodnom previranju, Peterburg ostaje nepromenjen. Marija i Nikolaj se sastaju, dok Pjer odlazi u posetu Andreju uoči bitke kod Borodina. Duel smrti se završava moralnom pobedom Rusije, što predstavlja glavnu prekretnicu ka pobedi.

Knjiga XI
Tolstoj pripoveda o napuštanju i paljenju Moskve što predstavlja veliki korak u spasavanju Rusije. Rostovi napuštaju Moskvu zajedno sa ranjenim princom Andrejem. Andrej se ponovo sastaje sa Natašom koja pokušava da ga izleči. Na korak od smrti, postaje svestan uzvišenosti ljubavi. Istina proizilazi iz bliskog susreta života sa smrću. Pjer kuje plan da ubije Napoleona, ali mu događaji koji slede ukazuju na nemogućnost ispunjenja te namere.

Knjiga XII
Nikolaj i Marija se susreću u provinciji, i Marija putuje kako bi videla svog brata koji naposletku umire.
Pjer umalo umire kada ga Francuzi optužuju za podmetanje požara. Tokom svog boravka u zatvoru upoznaje Karateva uz čiju pomoć doživljava vrstu osvešćenja. Katarev simbolizuje jedinstvo ljubavi i mržnje, života i smrti.

Knjiga XIII
Ratu se bliži kraj dok se Francuzi sve brže povlače. Pjer oseća izuzetnu slobodu u zatvoru.

Knjiga XIV
Tokom ovog perioda rata Petja umire. Iznenadni napad koji predvode Denisov i Dolohov dovodi do Pjerovog oslobođenja iz zatvora. U retrospektivi saznajemo kako je Katarev preminuo, kao i patnje koje je Pjer preživeo tokom marša smrti. Smrt i trulež su neizbežni sastavni delovi života i razvoja.

Knjiga XV
Marija se posvećuje svojim kućnim obavezama, dok se Nataša trudi da uteši ožalošćenu majku. Kako se rat završio, Rusija postaje jedna od vodećih svetskih sila. Nataša i Pjer se ponovo sastaju.

Prvi epilog
Tolstoj detaljno pripoveda o „srećnom završetku“ prikazujući nam blagodeti porodičnog života Nikolaja i Marije Rostovih i Nataše i Pjera Bezuhovih. Krug života ponovo otpočinje kada Nikolinka, Andrejev sin, odrasta i pokazuje želju da bude poput Pjera i svog oca.

Drugi epilog
Predstavlja filozofsko objašnjenje gde Tolstoj objašnjava kako je „slobodna volja“ puka teorija kojom se istoričari služe kako bi objasnili ponašanje nacija i ljudi. Uzroke je nemoguće pronaći kada tumačimo obrasce istorijskih događaja, i koncept „slobodne volje“ nas samim tim sprečava da u potpunosti razumemo prirodu istorije. Paradoks je, međutim, neizbežan: Moramo da istrajemo u verovanju da „slobodna volja“ postoji kako bismo mogli da nastavimo da živimo normalno, s obzirom da naše nade i verovanja zavise od „slobodne volje“, dok smo istovremeno žrtve nebrojenih ograničenja koje nam govore da zapravno nismo nimalo slobodni.

Likovi iz dela Rat i mir
Porodica Bolkonski
Princ Nikolaj Andrejevič Bolkonski – potomak časne porodice, a sada starac koji teži zastarelim vrednostima feudalnog društva

Princ Andrej Bolkonski – njegov sin i naslednik. Sebičan mladić koji teži da osećaj izolovanosti nadomesti osećajem jedinstva sa svetom. Njegov poduhvat otkriva nihilističke ideje

Princeza Marija Bolkonska – žena koja istraje u životu samo zahvaljujući strogoj pobožnosti

Gospođica Buiren – Marijina družbenica francuskinja, neozbiljna i koristoljubiva

Nikoluška, kasnije Nikolinka – sin princa Andreja

Princeza Liza Bolkonska – Andrejeva supruga, brbljiva devojka koja kao da nikada nije ni odrasla. Umire na porođaju

Porodica Bezuhov
Grof Kiril Vladimirovič Bezuhov – starac koji je nekada bio plemić na dvoru. Umire na samom početku romana nakon što priznaje svog vanbračnog sina kojem ostavlja svoje neizmerno blago

Pjer Bezuhov – glavni lik u romanu čiji duhovni razvoj najbolje oslikava Tolstojevu filozofiju

Porodica Rostov
Grof Ilija Rostov  – blagonaklon i velikodušan porodični čovek čije težnje da ispuni sve želje svojoj porodici ga dovode do finansijske propasti

Grofica Natalija Rostova – njegova supruga, tipična ruska plemkinja čija je jedina briga njena porodica

Nataša Rostova – glavna junakinja romana, čarobna devojka koju Tolstoj predstavlja kao oličenje ljubavi, prirode i ženstvenosti

Nikolaj Rostov – najstariji sin, oficir koji se kasnije ženi Marijom Bolkonskom. Nemaštovit mladić koji živi u ubeđenju da je najveća vrlina pojedinca izvršenje dužnosti

Vera Rostova – najstarije dete, udaje se za Alfonsa Berga, koristoljubivog mladića nemačkog porekla

Petja Rostov – najmlađe dete čiji je duh veoma sličan Natašinom. Prerano umire pred sam kraj rata

Sonja – siromašna rođaka Rostovih koju porodica odgaja zajedno sa svojom decom. Posvećuje čitav svoj život ljubavi prema Nikolaju, međutim nikada se ne udaje za njega

Boris Drubecki – sin prijatelja porodice Rostov. Postaje uticajan u sudskim krugovima i pokušava da izgradi karijeru u vojsci

Porodica Kuragin
Princ Vasilije – dvoranin koji je posvetio život političkim i društvenim poduhvatima kako bi zadržao svoj prestiž

Ipolit Kuragin – njegov priprosti sin koji je nameravao da iskompromituje Andrejevu suprugu, Lizu

Anatol Kuragin – zakleti hedonista čija lepota privlači i princezu Mariju, koju je nameravao da oženi zbog njenog bogatsva i Natašu

Elen Kuragin – prelepa žena koja se udaje za Pjera i postaje grofica Bezuhova

Bitnije istorijske ličnosti
Napoleon – služi Tolstoju kao primer „moćnog čoveka“ koji je toliko zaslepljen sopstvenom mističnošću da ne vidi da je zapravo samo beznačajan pijun

Kutuzov – komandant ruske vojske kojeg Tolstoj idealizuje opisujući ga kao „najvećeg Rusa“. Njegova intuicija i skromno mišljenje koje ima o sebi doprinose pobedi Rusije

Aleksandar I – ruski car božanske moći. Tolstoj mu daje karakteristike plemenitog pijuna

Speranski – državni sekretar. Tolstoj o njemu govori veoma ironično. Speranski veruje da njegovi motivi vode oslobođenju i prosvećenju vlade, dok istovremeno ponižava druge

Vincingerod, Pul, Viroter i ostali pruski generali – Tolstoj ih ismeva zbog njihovog naučnog pogleda na rat

Princ Bagration – „heroj od Austerlica“. Tolstoj prikazuje da je general zapravo bio pasivni vođa.

Drugi likovi
Platon Karatev – čovek kojeg Pjer upoznaje u zatvoru i koji postaje inspiracija Bezuhovog preobraćaja

Vaska Denisov – kapetan Nikolajevog puka, zaljubljuje se u Natašu koja ga na kraju odbija. On je Nikolajev mentor tokom bitke.

Dolohov – siromašni kockar, ozloglašeni siledžija. Njegova okrutnost i hrabrost se ističu tokom nekoliko događaja u romanu

Ana Pavlovna – uvažena gospođa koja se neprestano trudi da održi svoj prestiž u visokim krugovima

Read More

Braća Karamazovi – Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Iz braka sa prvom ženom, Fjodor Karamazov ima jednog sina – Dmitrija – a sa drugom ženom ima dva sina – Ivana i Aljošu. Međutim, nijedan od tri dečaka nije odrastao u porodičnoj kući. Pošto su im majke preminule, a otac je pijani bludničar, dečaci su smešteni kod rođaka. U početku je takva situacija odgovarala Fjodoru jer je mogao da posveti svo svoje vreme ludom zabavljanju.

Na početku romana, stasali Dmitri od oca traži nasleđe za koje mu je davno rečeno da mu je majka ostavila. Stari Karamazov ismeva njegov zahtev, pretvarajući se da ne zna ni za kakvu imovinu koja po zakonu pripada Dmitriju. Ipak, problem se produbljuje kada, osim svađe oko nasledstva, Dmitri i njegov otac postaju suparnici zbog Grušenjke, žene sumnjive reputacije. Napokon, kako bi bio mir u kući Karamazovih, predloženo je da odu zajedno u manastir i dozvole Aljošinom starešini, ocu Zosimi, da sudi i razreši raspravu. Ivan, Karamazovljev sin intelektualac, ide sa njima na sastanak.

U manastiru deluje kao da ima malo nade za uspešno pomirenje. Fjodor paradira svojim uobičajenim ružnim vulgarnostima, priređuje užasnu scenu, a nakon što Dmitri zakasni, optužuje ga za razne nemoralne radnje. Dmitri zatim priča kako je njegov otac pokušao da namami Grušenjku u ljubavnu vezu, obećavajući joj tri hiljade rubalja. U sred njihove vike, otac Zosima se saginje i ljubi Dmitrijeva stopala, okončavajući razgovor tim činom. Svi su šokirano zaćutali. Kasnije starog Karamazova popušta zaprepašćenost te ponovo pravi sramnu scenu u igumanovoj trpezariji. Zatim napušta manastir i naređuje Aljoši da ode.

sveska dostojevskog
Sveska Dostojevskog i skica 5. poglavlja romana
Sada nam Dostojevski otkriva da Karamazov možda ima još jednog sina. Pre mnogo godina, prljava i neuredna, mentalno zaostala devojka je bila zavedena i rodila je dete; naravno, predpostavka je da je za to odgovoran Karamazov. Dečak je postao epileptičar, i radi kod Karamazova kao kuvar. Smerdjakov je vrlo čudan, a njegovi epileptični napadi postaju sve češći. Interesantno je da uživa u filozofskim razgovorima sa Ivanom.

Dan nakon dramatične scene u manastiru, Aljoša dolazi u posetu svom ocu, na putu do kuće ga zaustavlja Dmitri. Impulsivni i emotivni Karamazovljev sin objašnjava Aljoši da boluje od tuge – da se pre nekog vremena verio sa devojkom po imenu Katerina, od koje je nedavno pozajmio tri hiljade rubalja koje je potrošio na zabavu sa Grušenjkom. Preklinje Aljošu da razgovara sa Katerinom, da raskine veridbu, i da mu pomogne da se oduži za proćerdan novac, kako bi bio slobodan da pobegne sa Grušenjkom. Aljoša mu obećava da će pomoći ako ikako bude mogao.

Mladić stiže do očeve kuće i zatiče pometnju: Smerdjakov se glasno raspravlja sa drugim slugom o religiji, iznoseći mnoge Ivanove ideje. Kada je kasnije slugama naređeno da se povuku, Karamazov oštro prekoreva Ivana i Aljošu po pitanju Boga i besmrtnosti, dok mu Ivan odgovara da ne veruje ni u jedno od toga. Aljoša tiho potvrđuje postojanje oba. Zatim Dmitri upada u sobu, plačući za Grušenjkom, ali kada je ne pronalazi napada oca i preti da će ga ubiti.

Aljoša previja očeve rane, a zatim se vraća u manastir gde provodi noć. Narednog dana odlazi kod Katerina, kao što je obećao Dmitriju, i pokušava da je ubedi da se ona i Ivan vole, i da ne treba da se opterećuje Dmitrijem i njegovim problemima. Međutim, neuspešan je u svojim namerama.

Kasnije istog dana, Aljoša sreće Ivana u restoranu, gde nastavljaju razgovor o Bogu i besmrtnosti koji su započeli u očevoj kući, da bi Aljoša po povratku u manastir zatekao oca Zosimu na samrti. Starac se povrati na kratko i izdrži taman toliko da iznese svoja religiozna uverenja maloj publici, pritom naglašavajući jednostavan život, život u kom svaki čovek treba da voli sve ljude i sva živa bića, i ne treba da osuđuje druge. Nakon izgovaranja ove mudrosti, otac Zosima umire.

Sledećeg dana se mnogo ljudi okuplja da odaju počast svetom čoveku, jer godinama kruži glasina da će se nakon Zosimine smrti desiti čudo. Međutim, nema nikakvog čuda; umesto toga, prostoriju ispunjava grozan smrad, i svi ožalošćeni su užasnuti. Čak i Aljoša sumnja u božiju pravednost, i ne odupirući se iskušenju, beži u Grušenjkinu kuću. Nakon razgovora sa devojkom shvata da ona nije grešna žena kakvu je tražio, već je izvanredno osetljiva, i puna razumevanja i saosećanja. Aljoša je ponovo pronašao svoju veru, a kasnije, u snu o Isusovom dolasku na venčanje u Kanu, shvata da život treba srećno deliti sa drugima. Sada je potpuno siguran u svoju veru u Boga i besmrtnost.

Za to vreme, Dmitri pomahnitalo pokušava da skupi novac kako bi vratio dug Katerini. Odlazi čak u susedni grad kako bi pozajmio novac, ali bezuspešno. Po povratku, obmanut je da Grušenjka nije kod kuće, i uspaniči se uveren da ona nije odolela Fjodorovom novcu. Odlazi u očevu kuću, i pokušava da pobegne kad otkrije da ona nije tamo, ali ga sprečava stari sluga. Dmitri ga udara, i ostavlja da leži krvav i u nesvesti, i vraća se u Grušenjkinu kuću. Zahteva da sazna gde se ona nalazi i konačno mu je rečeno da je otišla sa bivšim ljubavnikom, koji ju je napustio pre pet godina.

Dmitri donosi konačnu odluku: videće se sa Grušenjkom još jednom, posledni put, a onda će izvršiti samoubistvo. Odlazi do mesta gde su se sastali, i pridružuje se Grušenjkinom slavlju sa bivšim ljubavnikom. Nakon vređanja i rasprave, Grušenjka je ubeđena da je njen bivši ljubavnik običan nitkov, i da ona zapravo voli Dmitrija. Međutim, njihovo pomirenje remeti dolazak policije i optužba da je Dmitri ubio svog oca. Oboje su šokirani indirektnim dokazima, jer je optužba teška. Dmitri zaista deluje sumnjivo i čeka ga suđenje.

U međuvremenu, Aljoša se sprijateljio sa mladim đakom, sinom čoveka kog je Dmitri brutalno prebio u napadu besa, pokazujući iskrenu želju da pomogne uplašenom dečaku. Sad kad mladić umire, Aljoša ostaje uz njega i nada se da će pomoći njegovoj porodici, a takođe i pomiriti dečaka sa njegovim školskim drugarima.
Intelektualac Ivan nema ni Dmitrijevu romantičarsku strast, niti Aljošine široke duhovne interese, a kad sazna za očevo ubistvo, prvo duboko razmišlja o tome, a zatim odlučuje da razgovara o svojim teorijama sa Smerdjakovim. Zaprepašćen je sluginim otvorenim priznanjem da je odgovoran za ubistvo. Međutim, Smerdjakov je lukav; poriče svu odgovornost i tvrdi da mu je Ivan dao intelektualno i moralno opravdanje za ubistvo. Nadalje, tvrdi da mu je Ivan, odlaskom iz grada, zapravo dao slobodu da počini ubistvo. Ivan sporo prihvata argument, ali nakon što ga prihvati potpuno je ubeđen u Smerdjakovu logiku. Promena je katastrofalna. Njegova novoosnovana krivica ga izluđuje i, noć pred Dmitrijevo suđenje, razdire ga jaka upala mozga. Iste noći, Smerdjakov izvršava samoubistvo. Situacija u kojoj se Dmitri našao, postaje sve ozbiljnija.

Tokom suđenja, dokazi su toliko detaljno predstavljeni da je Dmitri logički osuđen kao Fjodorov ubica. Ima motiv, bes, i bio je na mestu zločina. Međutim, inkriminišući dokaz dala je Katerina. Pokazala je sudu Dmitrijevo pismo u kom sam kaže kako se pribojava da će ubiti oca.

Nakon što je donesena presuda, Dmitri pristaje na plan za bekstvo, ali kaže kako će biti pravo mučenje i patnja da pobegne od Majke Rusije, ruskog tla, i da živi u izgnanstvu.

Sa druge strane, budućnost Aljoši donosi nadu i dobrotu (osobine koje nikad do sad nisu bile povezane sa Karamazovima) jer, nakon što mladi Iljuša umre i svi njegovi drugovi iz škole prisustvuju sahrani, Aljoša ih okupi sve i ostavi jak utisak pričom o ljubavi i prijateljstvu. Dečaci spontano ustanu i kliču Aljoši i njegovoj mudrosti.

Likovi iz dela Braća Karamazovi
Trifon Borisovič
Gostioničar u Mokrom, koji svedoči da je Dmitri potrošio svih tri hiljade rubalja tokom lude zabave.

Fenja
Grušenjkina sobarica koja laže Dmitrija o tome gde se Grušenjka nalazi.

Otac Ferapont
Isposnik i poremećeni monah, ogorčeni protivnik oca Zosime.

Fetjukovič
Sjajan advokat, doveden iz Moskve da brani Dmitrija.

Gorstkin (poznat kao Ljagavi)
Trgovac zainteresovan da kupi nešto što pripada Karamazovima.

Grigori Vasiljevič
Stari sluga kod Karamazovih, koji se brine o deci, i usvaja Smerdjakova.

Grušenjka (Agrafena Aleksandrovna)
Devojka takozvanog lakog morala, koja privlači pažnju Dmitrija i Fjodora, i izaziva ljubomoru među njima.

Hercenštube
Stari gradski doktor koji svedoči u Dmitrijevu korist.

Gospođa Hohlakov
Bogata udovica u čijoj kući su smeštene mnoge scene iz romana

Liza
je ćerka gospođe Hohlakov, postaje Aljošina verenica, ali hirovito raskida veridbu.

Iljuša
Mladi dečak čija bolest zbližava sve njegove prijatelje sa Aljošom.

Otac Losif (Jozef)
Manastirski bibliotekar.

Kalganov (Pjotr Fomič Kalganov)
je poznanik koji prisustvuje Dmitrijevoj zabavi u Mokrom.

Katerina (Katja)
Ivanovna je Dmitrijeva verenica koju ostavlja kad se zaljubio u Grušenjku.

Ipolit Kirilovič
Državni tužilac koji vodi slučaj protiv Dmitrija.

Kolja (Nikolaj Ivanovič Krasotkin)
Dečak koji ima uticaj na druge dečake, i postaje Aljošin sledbenik.

Gospođa Krasotkin (Ana Fjodorovna)
Koljina majka, udovica koja obožava svog sina.

Lizaveta Smerdjasčaja
Mentalno poremećena devojka koju zavodi Fjodor Karamazov, i koja mu rađa sina Smerdjakova.

Makarov (Mihail Makarovič Makarov)
je okružni inspektor koji ispituje Dmitrija o ubistvu.

Marfa Ignjatjevna
je Grigorijeva žena i jedna od Karamazovih slugu.

Marja Kondratjevna
Ćerka Dmitrijeve gazdarice, zaljubljena je u Smerdjakova.

Maksimov
Stari, siromašni zemljoposednik koji živi od tuđe milosti, naročito Grušenjkine.

Miusov (Pjotr Aleksandrovič Miusov)
je rođak Karamazove prve žene, imao je važnu ulogu u udaljavanju Dmitrija od Fjodora.

Musjalovič
Grušenjkin bivši ljubavnik, čiji je povratak izazvao Dmitrijevo čudno ponašanje u noći kada se desilo ubistvo.

Otac Pajsi
Učeni teolog i prijatelj oca Zosime; pokušava da uteši Aljošu.

Pjotr Iljič Perhotin
Mladi sluga od kog Dmitri pozajmljuje novac u noći kad se desilo ubistvo.

Mihail Ospovič Rakitin
Mladi student teologije koji tvrdi da ima veoma liberalne i napredne ideje, i koji izdaje svog prijatelja Aljošu.

Sanmonov (Kuzma Samsonov)
Bogati zemljoposednik koji se sprijateljuje sa Grušenjkom.

Kapetan Snegirjov
Iljušin otac, koga je nedaća osiromašila i uništila. Dmitri ga napada jedne večeri jer je zaradio novac od Fjodora.

Varvinski
Doktor koji svedoči o Dmitrijevom psihičkom stanju.

Vrubljevski
Musjalovičev pratilac na ludoj zabavi u Mokrom.

Otac Zosima
Cenjeni starešina manastira i Aljošin duhovni staratelj, oko čijih učenja se vrte sve ideje u romanu.

Read More

Stranac – Alber Kami

Merso, mladić koji živi u Alžiru, dobija telegram u kome piše da mu je umrla majka. Odlazi u Marengo kako bi posetio starački dom u kojem je živela njegova majka. Po dolasku traži od direktora da vidi majku, međutim direktor ga obaveštava da je njeno telo već u kovčegu.

Te iste noći Merso ostaje da bdi nad majčinim telom. Sledećeg jutra ga direktor obaveštava da će se na sahrani pojaviti i Tomas Perez, čovek koji je bio veoma blizak sa njegovom majkom. Na putu ka groblju Perez se onesvešćuje. Merso kasnije izjavljuje da se ne seća baš najbolje sahrane, i sa osmehom na licu se vraća u Alžir.

Sutradan Merso odlazi na plažu gde sreće Mariju Kardonu koja je radila kao daktilografkinja kod njega u kancelariji. Dogovaraju se da odu u bioskop te iste večeri kako bi pogledali jednu komediju. Nakon filma njih dvoje provode noć zajedno. Kada se Merso probudio, Marija je već bila otišla. Ostaje u krevetu do podneva, zatim ostatak dana provodi na balkonu posmatrajući prolaznike.

Sutradan odlazi na posao. Po povratku sreće Salamana, starca koji živi u njegovoj zgradi. Takođe se susreće i sa Remonom, komšijom o kome kruže glasine da je svodnik, a koji ga poziva na večeru. Prilikom večere Remon se priseća situacije u kojoj je prebio svoju ljubavnicu zato što ga je prevarila. Zbog toga se posvađao i sa svojim bratom. Remon sada želi da se osveti ljubavnici, međutim neophodna mu je pomoć Mersoa koji bi joj napisao pismo. Merso pristaje na to, i piše pismo iste večeri.

Nekoliko dana kasnije Marija dolazi u posetu. Na njeno pitanje da li je voli, Merso odgovara kako njihova veza ne znači ništa. Njih dvoje izlaze iz stana nakon što su čuli viku. Pojavljuje se policajac koji udara šamar Remonu, rekavši mu da će morati da pođe u stanicu zato što je prebio svoju devojku. Remon traži od Mersoa da svedoči u njegovu korist, što Merso prihvata. Te iste noći Remon sreće Salamana koji je tužan zato što mu je pobegao pas.

Na Marijino pitanje da li bi želeo da je oženi, Merso ravnodušno odgovara da hoće ukoliko ona to želi. Nekoliko dana kasnije Merso, Marija i Remon odlaze u vikendicu na plaži Remonovog prijatelja Masona. Tog popodneva Mason, Remon i Merso sreću dvojicu Arapa, od kojih je jedan brat Remonove devojke. Nakon žučne svađe, Arapin ranjava Remona nožem. Nakon što se malo oporavio, Remon i Merso se vraćaju na plažu gde zatiču Arape. Remon vadi pištolj sa namerom da ih ubije, međutim Merso ga odvraća od toga i oduzima mu pištolj. Kasnije, međutim, Merso se vraća na plažu i bez ikakvog razloga ubija brata Remonove devojke.

Merso biva uhapšen. Njegov advokat je zaprepašćen time što Merso ne pokazuje ni trunku griže savesti. Istražitelj koji ga ispituje je takođe začuđen njegovom hladnokrvnošću. On zahteva od Mersoa da se okrene veri u Boga, što ovaj odbija rekavši da u Boga ne veruje. Istražitelj, razjaren ovakvim odgovorima, naziva Mersoa antihristom.

Marija posećuje Mersoa i izražava nadu da će ga osloboditi i da će se njih dvoje u miru venčati. U iščekivanju presude, Merso se prilagođava na život u zatvoru. Izolacija od prirode, žena i cigareta ga muči u početku, međutim ipak se privikava i gotovo da počinje i da ne primećuje njihovo odsustvo.

Dolazi trenutak suđenja. U jednom trenutku tokom suđenja dolazi na red i priča o samom Mersou kao ličnosti kao i o njegovoj reakciji na smrt njegove majke. Direktor i nekolicina ljudi koji su bili na bdenju svedoče. Tvrde da Merso nije pokazivao nikakve znake tuge. Marija nevoljno priznaje da su dan nakon sahrane ona i Merso išli u bioskop da pogledaju komični film. Tužilac naziva Mersoa čudovištem, tvrdeći da je njegov nedostatak osećanja pretnja čitavom društvu. Proglašavaju ga krivim, i Merso biva osuđen na pogubljenje.

Merso se vraća u zatvor gde čeka da bude pogubljen. Bori se da se pomiri sa svojom sudbinom, i prilično mu je teško da prihvati tu neizbežnu situaciju. Kapelan dolazi u posetu i ubeđuje Mersoa da se odrekne ateizma i okrene Bogu, međutim Merso odbija. Besan, grabi kapelana i viče na njega. Izjavljuje da je pametna odluka to što veruje u beznačajan fizički svet. Merso po prvi put dolazi do saznanja da njegovo postojanje nema nikakvog smisla. Gubi svaku nadu i miri se sa svojom situacijom.

Likovi iz dela Stranac
Merso
Glavni junak i narator. Merso govori o svojim iskustvima i dešavanjima sa distance. Potpuno je ravnodušan prema drugima, čak i prema svojoj majci i devojci Mariji. Odbija da se drži ustaljenih konvencionalnih pravila. Nakon što ubija čoveka bez ikakvog očiglednog razloga, Merso završava u zatvoru. Njegov ateizam i nedostatak griže savesti predstavljaju ozbiljan problem društvu u kome živi.

Marija Kardona
Daktilografkinja koja je nekada radila sa glavnim junakom. Započinje ljubavnu vezu sa njim dan nakon sahrane njegove majke. Marija je mlada i živahna devojka koja uživa u plivanju i prirodi. Međutim, Merso je opčinjen samo Marijinom fizičkom lepotom. Čak i u trenutku kada Merso pokaže potpunu ravnodušnost prema njoj, ona ostaje uz njega čak i tokom suđenja.

Remon Sintez
Lokalni svodnik koji je besan zato što ga je devojka prevarila, stoga planira da joj se osveti. Za razliku od Mersoa koji je rezervisan i hladan, Remon je veoma impulsivan i nasilan. Remon iskorišćava Mersoa kojeg veoma lako ubeđuje da mu pomogne. Ipak, Remonovo svedočenje na sudu u korist Mersou ide u prilog njegovoj lojalnosti.

Gospođa Merso
Njenom smrću započinje radnja romana. Tri godine pre tog događaja Merso ju je poslao da živi u staračkom domu. Merso veruje da je mnoge stavove u životu nasledio upravo od majke.

Kapelan
Sveštenik koji dolazi u posetu Mersou nakon što ovaj biva osuđen za ubistvo. Kapelan zahteva od Mersoa da se okrene ka Bogu, međutim Merso biva razjaren ovim predlogom i besno izjavljuje da je život besmislen i da je čitavo čovečanstvo osuđeno na smrt.

Tomas Perez
Živi u staračkom domu, prijatelj gospođe Merso. Pre njene smrti Perez i gospođa Merso su postali gotovo nerazdvojni. Perezova veza sa gospođom Merso je jedna od retkih pravih emocionalnih privlačnosti koja se provlači kroz roman.

Istražitelj
Ispituje Mersoa nekoliko puta nakon što biva uhapšen. Veoma uznemiren nedostatkom tuge zbog majčine smrti, istražitelj naziva Mersoa antihristom. Istražitelj je simbol društva koje se oseća ugroženim Mersoovim neobičnim i nemoralnim verovanjem.

Mason
Remonov prijatelj koji poziva Remona, Mersoa i Mariju da dođu kod njega u vikendicu. Upravo tokom ove posete Merso ubija Arapina. Mason svedoči o Mersoovoj dobroti tokom suđenja.

Salamano
Komšija koji ima bolesnog psa kojeg često tuče. Međutim, Salamano ubrzo ostaje bez psa za kojim duboko pati. Njegova neizmerna tuga je potpuna suprotnost Mersoovoj ravnodušnosti zbog gubitka majke.

Arapin
Brat Remonove devojke kojeg Merso ubija. Njegova misterioznost je upravo ono što doprinosi težini ubistva i ono što čini motiv zločina nerazjašnjenim.

Read More

Starac i more – Ernest Hemingvej

Knjiga “Starac i more” predstavlja priču o epskoj borbi između starog prekaljenog ribara i najvećeg ulova njegovog života. Čitavih osamdeset i četiri dana, Santijago, ostareli kubanski ribar, otisnuo se na more i vratio se praznih šaka. Njegov neuspeh u ribarenju je toliko očit da su roditelji njegovog mladog, posvećenog šegrta i prijatelja, Manolina, primorali dečaka da napusti starca kako bi ribario na unosnijem brodu. Uprkos tome, dečak nastavlja da pomaže starcu po njegovom povratku svake večeri. On pomaže starcu da tegli svoju opremu do njegove trošne kolibe, obezbeđuje mu hranu, i razgovara sa njim o najnovijim dešavanjima vezano za američki bejzbol, posebno o izazovima starčevog omiljenog igrača, Džoa Dimađija.

Santijago je uveren da će nizu njegovih neuspeha uskoro doći kraj, te se on odlučuje da otplovi dalje nego uobičajeno sledećeg dana. Osamdeset i petog dana njegovog neuspešnog niza, Santijago čini obećano, zaplovivši njegovim čamčićem daleko izvan ostrvskih priobalnih voda upustivši se u Golfsku struju. On priprema svoju užad i spušta ih. U podne, velika riba, za koju je on siguran da je sabljarka, grize mamac koji je Santijago postavio na sto hvati dubine. Starac stručno hvata ribu na udicu, ali ne može da je izvuče. Naprotiv, riba počinje da vuče brod.

Neuspevši da brzo zaveže uže za čamac bojeći se da će riba prekinuti zategnuto uže, starac nosi teret zategnutog užeta na svojim plećima, opterećujući pritom svoja ramena, leđa, i ruke, spreman da popusti ukoliko sabljarka pokuša da pobegne. Riba vuče čamac čitavog dana, čitave noći, tokom još jednog dana, i još jedne noći. Ona pliva ujednačeno severozapadno dok se napokon ne izmori i zapliva istočno niz struju. Za svo to vreme Santijago podnosi konstantan bol nanet od strane ribarskog užeta. Kad god se riba baci, skoči, ili jurne ka slobodi, užad se strahovito usecaju u Santijagove šake. Iako ozleđen i iznuren, starac se iskreno saoseća i divi sabljarki, njegovom pobratimu u patnji, snazi i odlučnosti.

Trećeg dana riba se umara i Santijago, neispavan, bolan, skoro u delirijumu, uspeva da privuče sabljarku dovoljno blizu da je usmrti ubodom harpuna. Mrtva pored čamca, ova sabljarka je najveća koju je Santijago ikada video. On je čvrsto vezuje za čamac, podiže mali jarbol i zaplovljava ka kući. Dok je Santijago uzbuđen zbog cene koju će sabljarka dostići na pijaci, on je pak više zabrinut da ljudi koji će pojesti ribu nisu dostojni njene veličine. Dok Santijago nastavlja da plovi sa sabljarkom, njena krv ostavlja trag u vodi koji privlači ajkule. Prva koja napada je velika Plava ajkula koju Santijago uspeva ubiti harpunom.

Tokom borbe, starac gubi harpun i dobar deo preko potrebnog konopca, što ga ostavlja ranjivim za nove napade ajkula. Starac odbija uzastopne i opake napade grabljivica najbolje što može, bodući ih grubim kopljem koje je napravio tako što je privezao nož za veslo, i čak mlateći ih upravljačem kormila. Iako ubija nekoliko ajkula, sve više i više ih se javlja, i do mraka Santijagova uzastopna borba protiv lešinara postaje bazuspešna. Oni proždiru sabljarkino dragoceno meso ostavljajući samo kostur, glavu i rep. Santijago grdi sebe jer je otplovio predaleko i zato što je žrtvovao svog velikog i dostojnog protivnika. On stiže kući pre praskozorja, posrćući pronalazi put do svoje kolibe i pada u dubok san.

Sledećeg jutra, gomila zapanjenih ribara se okuplja oko skeleta ribe koji je još uvek privezan za čamac. Nesvesni starčevih muka, turisti iz obližnjeg kafea posmatraju ostatke ogromne sabljarke i greškom je uzimaju za ajkulu. Manolin, koji je poludeo od brige zbog odsustva starca, ganut je do suza kada ga nađe ušuškanog u svom krevetu. Dečak donosi starcu kafu i dnevne novine sa rezultatima bejzbolskih utakmica, posmatrajući ga usnulog. Kada se starac probudi, složiše se da ponovo ribare zajedno. Starac se vraća na počinak i sanja svoj uobičajeni san o lavovima koji se igraju na plažama Afrike.

Likovi iz dela Starac i more
Santiago
Starac sa naslova novele, Santiago je kubanski ribar koji je imao niz loše sreće. Uprkos njegovom iskustvu, on nije bio u stanju za osamdeset i četiri dana uloviti ribu. On je skroman, ali pokazuje opravdan ponos u njegove sposobnosti. Njegovo poznavanje mora i morskih stvorenja, I njegovog zanata, je neuporedivo i pomaže mu očuvati nadu bez obzira na okolnosti. Tokom svog života, Santiago je uvek morao da se oslanja na svoju snagu i izdržljivost. Sabljarka s kojom se bori već tri dana predstavlja njegov najveći izazov. Paradoksalno, iako Santiago ostaje bez ribe, ta sabljarka je i njegova najveća pobeda.

Sabljarka
Santiago hvata sabljarku, dugu 8 metara. Zbog njene velike veličine, Santiago ne može izvuči ribu, i njih dvoje se upuštaju u borbu koja više liči na prijateljsko rvanje, nego na bitku. Ribarsko uže redstavlja simbol bratske veze. Kada zarobljenu Sabljarku kasnije pojedu ajkule, Santiago se oseća slomljeno, kao da su ajkule pojele deo njega. Isto tako, Santiago i sabljarka mogu biti simbol Hrista.

Manolin
Dečak, ili pre adolescent, Manolin je Santiagov šegrt i odani prijatelj. On peca sa Santiagom od svoje pete godine. Zbog Santiagove loše sreće, Manolinovi roditelji su naterali dečaka da pređe na drugi brod. Manolinu, međutim, je još stalo do starca. On će uvek biti njegov mentor. Njegova ljubav prema Santiagu je očigledna, vidi se u trenucima kada pričaju o bejzbolu i kada dečak prikuplja pomoć od celog sela da bi pomogao siromašnom starcu.

Džo Dimađio
Iako se Dimađio nikad ne pojavljuje u romanu, on ipak ima bitnu ulogu. Santiago ga obožava, gleda ga kao otelotvorenje snage i predanosti, i kad god treba da se uveri u svoju snagu, on se seti Dimađija. Uprkos tome što ima bolnu osteofitozu koja bi upropastila karijeru bilo kog drugog sportiste, Dimađio je imao uspešnu i dugu karijeru. Smatran je za jednog od najboljih igrača bejzbola ikada.

Periko
Periko je vlasnik seoske radnjice. Iako se ne pojavljuje u romanu, on ima bitnu ulogu u starčevom životu. Daje mu novne, i obaveštava ga o najnovijim bejzbol rezultatima. Zato izgleda kao dobar čovek koji pomaže starom Santiagu.

Martin
Kao i Periko, Martin, ko je vlasnik kafića u Santiagovom selu, ne pojavljuje se u romanu. Saznajemo za njega preko Manolina, koji ide do Martina da pokupi Santiagovu večeru. Kao što starac kaže, Martin je retko dobar čovek, koji zaslužuje da nagradu za njegovu dobrotu.

Read More