Čiča Gorio – Onore de Balzak

iča se odvija u Parizu, godine 1819, u oronulom, prljavom, smrdljivom pansionu na levoj obali Sene.

Gospođa Voker, stara škrta udovica, vlasnica pansiona, vlada nad njenim stanarima. Njeni stanari su ljudi skromnih finansija i potreba, kao gospođica Misono, stara sluškinja; Poare, lutkoliko ljudsko stvorenje; Viktorina Telifer, mlada devojka bez roditelja. Tri stanara se izdvajaju iz ove družine: Ežen de Rastinjak, mladi student provincijalac, plemić po poreklu, ali siromašan i spreman da iskuša sreću u glavnom gradu; Votren, “snagator”, druželjubiv i duhovit, ali misteriozan i uznemirujuć; Čiča Gorio, penzionisani trgovac, koji, izgleda, pati od neke tajanstvene tuge.

Rastinjak uskoro otkriva da se čudni događaji dešavaju u naizgled uglednom pansionu: Čiča Gorio topi srebrno posuđe u poluge, Votren se krišom vraća kući u sred noći uprkos zaključanim vratima, Gorija posećuju lepe devojke kojima on plaća račune.

Rastinjak je odlučio da reši makar jednu od ovih misterija. Uvek ambiciozan, on je predstavljen pariskom visokom društvenom sloju uz pomoć uticajne rođake, gospođe de Božean. Čini se da se sve odvija po njegovom planu, ali, po pomenu Gorijeva imena, biva izbačen iz salona grofice de Resto, sastajališta elite. Razočaran i potišten zbog greške koju je učinio, on se okreće od gospođe Bozean ka tajni Čiča Gorijeva života. Starac se upropastio i prihvatio mizeran život kako bi njegove dve ćerke postale bogate. Anastasija se udala za plemića, grofa de Restoa; Delfina od Alzaka za bankara, barona od Nisenžana. Gorio, dobrodošao dokle god je njegovo bogatstvo trajalo, našao se odbačen od strane svojih zetova kada je osiromašio.

Votren, koji je osetio ambiciju u Rastinjaku, cinično mu nudi dogovor: mladi student treba osvojiti ljubav lepe Viktorine, čiji je otac ekstremno bogat, ali ju je razbaštinio. Jedina prepreka Viktorininom nasledstvu je njen brat Frederik, koga bi  Votren mogao da se reši za dvesta hiljada franaka, i tako osigurao Viktorininu i Rastinjakovu sreću. Rastinjak je ogorčen, ali ipak u iskušenju da prihvati predlog.

Nakon Rastinjakovog neuspeha u visokim slojevima, on će pokušati, potpomognut rođakom, da osvoji “srednji stalež”. On biva predstavljen gospođi de Nisenžan i, uz pomoć Gorija, postaje njen ljubavnik. U međuvremenu, Votren pokreće svoj makijavelistički i organizuje ubistvo Viktorininog brata. U jednom trenutku  gospođica Misono, špijun u službi policije, otkriva da je Votren zapravo odbegli robijaš i hapsi ga. Ovako se završava detektivski deo priče.

Gorijove ćerke dolaze mu po pomoć. Njihovi muževi su otkrili njihove afere i pokušavaju ih uništiti. U jednoj patetičnoj sceni, ćerke pokazuju svoj monstruozni egoizam i gordost. Čiča Gorio dobija moždani udar. On uskoro upada u delirijum, mrmlja bez veze, otkrivajući svoju ogromnu ljubav prema ćerkama koje ga ostavljaju, jedna da ide na bal, druga da pokuša da odbrani svoje bogatstvo.

Gorio umire blagoslovljujući svoje ćerke, samo sa Rastinjakom i Bjankonom, studentom medicine, pored kreveta. Rastinjak se pobrinuo za sahranu i, upućujući zadnji pozdrav Goriju na groblju, gledajući na Pariz, objavljuje mu rat:”Spremi se, Parize, dolazim” i odlazi na večeru kod gospođe de Nisenžan.

Likovi iz dela Čiča Gorio
Gospođa Voker
Škrta, licemerna, srednjovečna udovica, ponizna pred bogatima, bezdušna prema siromašnima, očarana Votrenovom snagom, razdraganošću i galantnošću.

Silvije
“Pouzdani kuvar”

Krstof
Domar

Poare
Sitni buržuj mutnog porekla; robot od čoveka, mehanički ponavlja šta su drugi rekli.

Gospođica Misono
Škrta, krotka stara sluškinja, uparena sa Poareom. Spremna na sve za novac, ona će predati Votrena policiji.

Gospođa Kutir
zrak svetlosti u jednoličnom pansionu. Udovica generalnog komesara vojske, samoproklamovana zaštitnica i pratilja Viktorine Telifer.

Viktorina Telifer
jedna od dirljivijih Balzakovih ženskih likova; ćerka bogataša koji ju je razbaštinio u korist svog sina Frederika.

Bjankon
Student medicine, prijatelj Ežena de Rastinjaka koji će biti uz Ežena jedini prisutan Gorijovoj agoniji i sahrani.

Votren
snažan, razdragan, galantan čovek za koga se uskoro ispostavilo da je odbegli osuđenik  žak Kolin, zvani “Laži Smrt”, bankar iz podzemlja.

Čiča Gorio
Bivši proizvođač rezanaca koji je žrtvovao svoje bogatstvo i prihvatio mizeran život u pansionu da bi usrećio svoje ćerke.

Ežen de Rastinjak
mladi i ambiciozni student iz siromašne aristokratske porodice. U svojim pokušajima da osvoji Pariz, upetljaće se sa Goriovim ćerkama: prvo sa Anastasijom, koja će ga prezreti, onda sa Delfinom, koja ce ga obožavati.

Gobsek
jedan od likova koji se često pojavljuje u “Ljudskoj Komediji”, zelenaš koji ima visoko unosan biznis i koji u svoje klijente uračunava Anastasiju i Gorija.

Gospodin Telifer
Viktorinin bogati otac.

Frederik Telifer
Viktorinin brat čije će ubistvo naručiti Votren kako bi Viktorina nasledila porodično bogatstvo.

Gospođa de Rastinjak
Eženova majka, dobra i popustljiva prema sinu.

Laura de Rastinjak
Eženova sestra, sporedna ličnost, ali najšarmantnija žena u knjizi, potpuno odstranjena od egoizma Anastasije i Delfine, i Viktorinine pasivnosti.

Gospođa de Bozean
Rastinjakova rođaka. Ona će upoznati Rastinjaka sa društvenim krugovima i daće mu prijateljske savete kako da uspe.

Markiz Dađuta-Pinto
Ljubavnik gospođe de Bozean.

Vojvotkinja de Lanze
Jedna od zlokobnih prijateljica gospođe de Bozean.

Anastasija de Resto
Jedna od Goriovih ćerki. Predstavljena je kao razmažena samoživa mlada osoba, zainteresovana samo za istaknutost u društvu.

Grof de Resto
Anastasijin muž, nasilni, bezdušni aristokrata.

Maksim de Tralije
Mladi plemić, Anastasijin ljubavnik.

Delfina de Nisenžan
Goriova druga ćerka, kompleksniji lik od Anastasije. Veoma lepa devojka, razmažena i samoživa kao i sestra, ali zna pokazati pravu ljubav prema Rastinjaku i nežnost prema ocu.

Baron de Nisenžan
Delfinin muž, sirovi Alzacki bankar.

De Marse
Mladi aristokrata, Delfinina prva ljubav.

Read More

Evgenije Onjegin – Aleksandar Puškin

Roman počinje sa prikazom Evgenija Onjegina, mladog ruskog aristorktate, koji provodi svoje noći i dane po žurkama, balovima i baletima. Iako se sa lakoćom snalazi i probija kroz visoko, aristokratsko društvo, Onjegin postaje zgađen površnošću svog života i, kada mu je ujak umro, ide na selo da živi na imanju koje je nasledio.

Tamo upoznaje strastvenog mladog pesnika Vladimira Lenskog i uprkos njihovim različitim karakterima, hladni i ogorčeni Onjegin i vatreni i živahni Vladimir postaju prisni prijatelji. Kada Lenski povuče Onjegina da poseti njihove susede, Larine, da bi upoznao Olgu, njegovu ljubav, sa Onjeginom, Onjegin upoznaje Tatjanu, Olginu stariju sestru. Dok je Lenski okupiran šarmantom i simpatičnom Olgom, Onjegin zapada za oko Tatjani, koja je slojevita osoba, melanholična i opsednuta romantičnim knjigama.

Zaljubljena u njega, Tatjana šalje Onjeginu pismo u kojem direktno i apsolutno iskreno iskazuje svoju ljubav prema njemu, i moli ga da ne ostane neuzvraćena. Onjegin se sa njom nalazi i hladno i predavački je odbija i traži od nje da shvati šta je ljubav, a šta je realnost. Zbog toga Tatjana pada u derpesiju.

Kada Lenski povede Onjegina na Tatjaninu slavu, Onjeginu se vratio prezir prema žurkama i odlučuje da napakosti Lenskom. Oteo je Olgu od Lenskog za svaki ples i, koristeći svoj iskustvo i šarm, navodi je da zacrveni, zbog čega Lemsk pobesnelo odlazi kući.

Sledeće jutro Onjegina je Lenski izazvao na dvoboj, na koji on i pristaje. Lenski provodi dan sa Olgom. Shvatajući da ga ona još uvek voli, inspirisan njome, piše pesmu. Sledeće jutro ustaju u cik zore zarad dvoboja. Sa druge strane, Onjegin se uspavao, i kasno dolazi na zakazano mesto. Podbadani od strane Zaretskog, čoveka opsednutog dvobojima, Onjegin i Lenski vuku pištolje, i Onjegin ubija Lenskog.

Posle smrti mladog pesnika, Onjegin ide na putovanje, dok ga proganja krivica. U međuvremenu Tatjana ulazi u njegovu kuću i dok prelistave njegove Bajronovske romane shvata da muškarac koga voli je prazna maska zasnovana na knjigama koje je čitao. Da bi joj našla muža, Tatjanina majka je odvodi u Moskvu.

Kasnije, Onjegin se vraća sa svojih putovanja i prisustvuje balu u Sankt Petersburgu, gde, šokiran, vidi sada udatu i sazrelu Tatjanu. Iako je još uvek neiskvarena i neizveštačena kao i pre, nema više tu mladalačku ranjivost koja se videla kroz pisma koja mu je slala. Pogođen ljubavlju koja se odjednom stvorila u njemu, Onjegin joj piše mnoga pisma. Zbog njenog hladnog stava prema njemu kada su se videli, i nedostatka odgovora na njegova pisma, Onjegin se povlači u svoj dom tokom zime i pada u depresiju.

Na proleće Onjegin se vraća u svet i nenajavljen, ulazi u Tatjaninu kuću. Tu je nalazi kako plače nad njegovim pismima. Sada kada je Onjegin taj koji, uplakan, moli za ljubav, a Tatjanin red da održi govor. Ona izjavljuje kako se neće suprostaviti sudbini koja ju je dovela do braka i grdi Onjegina što je sebično zavodi. Kako izlazi iz sobe, Onjegin ostaje sam i slomljen.

Likovi iz dela Evgenije Onjegin
Puškin
Sam pisac, predstavljen kao Onjeginov prijatelj i obožavatelj Tatjane.

Evgenije Onjegin
Glavni lik, kicoš od 26 godina kojem se zgadio površni život među ruskom gradskom elitom, pa beži na selo. Veliki ljubitelj Bajrona.

Vladimir Lenski
Vatreni mladi pesnik, ima oko 18 godina, koji naivno, ali i iskreo, piše o ljubavi prema Olgi. Ljubitelj Nemačkog Romantizma.

Tatjana Larin
Melanholična i povučena, iskrena, sa čistim srcem i ljubavi prema priordi. Ljubitelj Frnacuskih romantičnih romana. Onjeginova nesuđena ljubav.

Olga Larin
Tatjanina jednostavna mlađa sestra-

Dimitrije Larin
Bivši general, sada provincijski zemljoposdik. Otac Tatjane i Olge.

Paulina Larin
Majka Olge i Tatjana, vredna domaćica.

Read More

Tvrdica – Molijer

Sve scene se dešavaju u Parizu, u kući Harpagona.

Eliza, ćerka tvrdice Harpagona, izjavljuje ljubav koju oseća prema Valeru, ali mu isto tako govori da se boji da će mu ona dosaditi. On je uverava da neće i ona, srećna, priseća se kako ju je spasao od davljenja u reci. Valer je, zarad nje, obustavio svoju potragu za roditeljima, od kojih ga je razdvojio brodolom. On je i zarad nje ostavio i svoju plemićku titulu i laskao i umiljavao se Harpagonu, da bi mogao da dobije posao sluge u njihovoj kući.

Kada se Eliza i Kleant, njen brat, nađu sami zajedno, on joj govori kako je zaljubljen u Marianu. Ona je siromašna i lepa devojka koja, iako ne zna njegovo ime, zna da je Kleant voli. On bi želeo da im finansijski pomogne, ali ne može zbog očevog tvrdičluga. Kleant moli sestru da pokuša da nagovori oca da mu pomogne. Ako odbije, Kleant će napustiti kuću.

Harpagon maltretira Le Fleša, njihovog slugu, bez razloga. Pre nego što je izašao iz kuće, Harpagon je pretresao slugu u slučaju da nije uzeo nešto od vrednosti. Kada je ovaj otišao, Harpagon u sebi govori kako se brine da li je bilo mudro što je zakopao bogatsvo od deset hiljada kruna u baštu.

Kleant i Eliza, kako su završili svoj razgovor, prilaze ocu i govore mu kako žele da pričaju sa njim o braku. Harpagon ih prekida i objavljuje kako ne moraju da se brinu o tome, jer je on doneo odluku koja će usrećiti sve u kući. Harpagon je pitao Kleanta da li zna Marianu, devojku koja živi u blizini. Potom ga pita šta misli o njoj. Kleant, verujući da je otac odabrao njemu za brak baš onu devojku u koju je zaljubljen, ushićeno je hvali i opisuje je kao savršenu. Zadovoljan sinovljenim odgovorom, Harpagon objavljuje kako će on po drugi put da se ženi, pod uslovom da Mariana spremi makar nekakav miraz.

Šokiran, Kleant izlazi iz sobe. Harpagon javlja Elizi da je za Kleanta izabrao jednu udovicu, a Elizi gospodina Anselma- čoveka „ne starijeg od pedeset godina“. Eliza odbija, dvaput, i kune se da će se ubiti ako bude morala da se uda za njega. Harpagon predlaže da Valer, koga izuzetno poštuje, odluči. Eliza pristaje.

Kada Harpagon kaže Valer da su izabrali njega da reši svađu, on odmah staje na stranu Harpagona, i pre nego što je čuo o čemu se radi. Harpagon onda otkriva da je izabrao Anselma kao Elizinog budućeg muža. Valer, iako nezadovoljan, objašnjava Elizi da da se usprotivio Harpagonu, situacija bi samo bila gora.

U međuvremenu, Le Fleš je u Kleantovo ime pozajmio petnaest hiljada franaka, da bi Kleant pomogao Marijani i njenoj majci. Novac koji je pozajmio će morati da vrati sa kamatom od 25, 5 posto i dobiće dvanest hiljada franaka u gotovini i tri hiljade u formi svakojakog nameštaja i đinđuva.

Kasnije čovek preko koga je La Fleš nabavio novac, Simon, nalazi se sa Harpagonom i obaveštava ga da je našao mladića koji će pristati na uslove pozajmljivanja novca koje je postavio. Tako saznajemo da Kleant pozajmljuje novac od svog sopstvenog oca.

Malo dalje Kleant i La Fleš su iznenađeni što vide Simona kako razgovara sa Harpagonom. Kada ih Simon ugleda, on upoznaje Harpagona sa čovekom kome je pozajmio novac, tj. sa sinom. Onda nastaje svađa između Kleanta i Harpagona.

Posle ove scene saznajemo da Harpagon nije upoznao Marianu, mada je jeste video. Uposlio je Frosinu, prepredenu i zlobnu ženu, da bi osvojio Marianu. Frosina je sredila tako da će Marijana da joj se pridruži na večeri gde će joj pomoći da uda Elizu za Anselma. Mariana i Eliza treba da budu na jednom vašaru i da se vrate na vreme za večeru.

U međuvremenu Frozia obaveštava Harpagona o mirazu Mariane. Harpagon je oduševljen što će dobijati dvanaest hiljada franaka godišnje. Ali, Frosina dalje objašnjava da pošto ona malo jede, ne kocka se i ne žudi za nakitom i skupom odećom, da će on uštedeti tu već naveden sumu.

Shvatajući šta je rekla, Harpagon je zgrožen, ali Frosina ga smiruje sa infomracijom da Marianina porodica ima i zemlje u „nekoj zemlji“. Uz to ga uverava da ne treba da ga brine da će nju njegova starost odbiti.

Frozina ga je zamolila da joj plati za usluge, ali on je ignoriše. Nekoliko puta ona njega to pita, i nekoliko puta on nju odbija sve dok on ne ode u drugu sobu.

Posle upoznavanja sa Harpaganonom, prva stvar što Mariana kaže Frosini je kako je on neprijatan čovek. Kada Harpagon pita frozinu za Marianino mišljenje, ona mu kaže kako Mariana misli da je on savršen. Potom na scenu dolaze Kleant i Eliza. Kleant odmah izjavljuje svoje protivljenje Marianinom braku. Mariana i Eliza odlaze na vašar.

Pri povratku, Kleant pita Marijanu da li je videla lepši dijamant od onog koji nosi njegov otac. Kada je rekla kako je lep, Kleant ga uzima i daje ga njoj, govoreći kako njegov otac želi da ga joj pokloni. Kada ona odbija, Kleant je dalje uverava kako će se njegov otac uvrediti ako ne prihvati poklon. Harpagon je pocrveneo od besa. Posle odlaska zvanica, Kleant i Harpagon odstaju sami i yapočinju svađu. Hapragon se odriče sina.

U međuvremenu, La Fleš je otkrio Harpegonovo blago u bašti i potajno ga pokazuje Kleantu. Harpagon otkriva nestanak blaga i poziva policiju. Sumnja pada na Valera, koji priznaje krivicu, verujući da „dragoceno blago“ koje je ukradeno od Harpagona je Eliza. Kada je konačno Ansalm, gospodin obećan Elizi, došao na večeru, Harpagon mu objašnjava šta se sve desilo. Ansalm objavljuje kako ne želi da tera bilo koga na brak.

Kada Harpagon dalje nastavi sa napadom na Valera, Valer priznaje da je sin plemića, Don Tomasa d’Albrućija. Anselm zna ko je taj plemić, ali ne veruje Valeru. Po Anselmu, taj plemić je poginuo zajedno sa ženom, sinom i ćerkom, u brodolomu.

Valer se slaže ali i napominje da je njega i njihovog slugu, spasao španski brod. Kapetan tog broda ga je odgajio. Nedavno je saznao da je njegov otac preživeo, ali nije mogao da se posveti traganju zbog Elize. Kao dokaz prilaže narukvicu koju mu je majka dala. Mariana onda objavljuje da je njena majka njegova majka, na osnovu cele priče. Anselmo onda priznaje da je on njihov otac. Preživeo je brodolom, ali je mislio da je njegova porodica poginula. Promenio je ime da bi zaboravio na prošlost.

Kleant zna gde je Harpaganov novac i da će mu reči gde je ako odobri brak Kleanta i Mariane. Harpagon prihvata i svi likovi srećni odlaze sa scene, sa izuzetkom Harpagona, koji ostaje sam sa svojim novcem.

Likovi iz dela Tvrdica
Harpagon
Glavni lik i protagonista koji provodi veliki deo svog vremena razmišljajući o novcu, i kako da zaradi i uštedi što više. On je udovac sa sinom Kleantom i ćerkom Elizom. Iako ima preko sedamdeset godina, pokušava da se oženi mladom i lepom Marianom.

Kleant
Sin Harpagona. Zaljubljen u Marianu. Traži kredit da pomogne njoj i njenoj majci.

Eliza
Ćerka Harpagona. Valer je zaljubljen u nju. Harpagon želi, protivno njenim željama, da je uda za nekog bogataša.

Valer
Sin Anselma i ljubljeni Elize. Radi kao sluga u domaćinstvu Harpagona da bi bio blizu Elizi.

Mariana
Ljubljena Kleanta, koji ju je spasao od davljenja.

Marianina majka
Bolesne žena koju čuva ćerka. Pred kraj drama saznajemo da je ona majka Valera. Ne priča u drami.

Anselm (don Tomas d’Alburći)
Bogataš namenjen Elizi. Pred kraj drame saznajemo da je otac Valera i Mariane, za koje je mislio da je izgubio u brodolomu. Sastaje se sa njima posle 16 godina.

Read More

Don Kihot – Migel de Servantes

Alonso Kihano je sredovečni čovek koji živi u malom mestu u Manči u centralnom delu Španije zajedno sa nećakom Antonijom i džangrizavom kućepaziteljkom. Kako je davno prestao da se stara o svom skromnom imanju, odlučio je da proda delove imanja kako bi kupovao knjige. Glavna tematika knjiga koje čita je viteštvo, a upravo to je ono što će Kihana dovesti do ivice razuma. Opsednut viteškim idealima, Kihano odlučuje da se lati svog koplja kako bi branio nemoćne i porazio zlikovce.

Kihano ubrzo proglašava sebe vitezom po imenu Don Kihot od Manče a svog konja naziva Rosinante.

Don Kihot
Ilustracija iz 1848. godine
Naoružan zarđalim oklopom, Don Kihot kreće u potragu za viteškim avanturama. Njegova prva namera bila je da pronađe damu kojoj će se zakleti na večnu ljubav, stoga bira Dulsineju del Tobosu, devojku kojom je bio opčaran već duže vreme.

Posle tri dana provedenih u putu, Kihot se susreće sa nekolicinom putujućih trgovaca koje napada nakon što odbijaju da pohvale Dulsineju. Sluga jednog trgovca ga prebija, nakon čega ga komšija vraća kući na magarcu.

Dok se oporavljao, Kihot je bio gotovo primoran da svedoči paljenju njegovih viteških knjiga. Naime kućepaziteljka, berberin i sveštenik su zapalili knjige u nameri da ga odvrate od nemoguće namere. Međutim, ovo mu samo još više potpiruje želju da istraje. Ubeđuje Sanča Pansu, punačkog i prostodušnog radnika da mu bude sluga. Don Kihot obećava Sanču da će ovaj imati sopstveno ostrvo kojem će moći da vlada, s obzirom da će tako izvrstan vitez moći da uživa u mnogim blagodetima.

I tako su krenuli na put, Kihot na svom starom konju, Pansa na kobili. Njihova prva zajednička avantura je trajala čak tri nedelje. Tokom pohoda Kihot se između ostalog bori sa vetrenjačama za koje je mislio da su divovi. U jednoj gostionici, za koju je mislio da je dvorac, u Kihotovom krevetu se slučajno našla sobarica koja je promašila sobu. Odbivši da plati račun i optuživši vlasnika da je neljubazan, Kihot opet zapada u nevolje.

Tokom putovanja umesto da spašava ljude, što mu je bila prvobitna namera, Don Kihot postaje bandit. Potkrada i zbunjuje ljutite prolaznike. Čak napušta jednog dečaka, ostavljajući ga u rukama zlog farmera samo na osnovu farmerove zakletve da neće povrediti dečaka. Sančo međutim ostaje uz njega, često noseći teret Kihotovih kazni na svojim plećima.

Prateći ove avanture, čitaoci dolaze do zaključka da je Don Kihot iako budalast, zapravo blagonaklon i saosećajan čovek. Iako njegovi planovi izgledaju nerealno, Sančo Pansa počinje da veruje u njih i pokazuje veliku dozu lojalnosti prema svom novom gospodaru. Ipak, uprkos svim njegovim dobrim namerama, Kihotov pohod se završava njegovim vraćanjem kući u kavezu.

Vetrenjače u Manči
Vetrenjače u Manči
U drugoj knjizi putovanje se nastavlja. Međutim, Sančo laže Don Kihota, rekavši mu da je zli čarobnjak pretvorio Dulsineju u seljanku. Odmah potom, Kihotov glavni cilj postaje skidanje čini.
Samson Karasko, mladić poreklom iz Kihotovog sela se pojavljuje kako bi pokušao da spase Don Kihota od opasnosti. Prerušava se u Viteza od Ogledala, kako bi pomogao Don Kihotu i vratio ga kući, međutim Don Kihot uspeva da ga porazi.

Don Kihot upoznaje vojvodu i vojvotkinju koji kuju zaveru da zavaraju Kihota. Odlučuju da obuku slugu u čarobnjaka koji će Kihotu reći kako čini mogu biti skinute samo ukoliko se Sančo 3000 puta udari bičem po golim leđima.

Tokom njihovog boravka kod vojvode, Sančo postaje gradonačelnik imaginarnog ostrva kojim je vladao deset dana, sve dok vojvoda i vojvotkinja nisu odlučili da organizuju bitku u kojoj Sančo biva povređen. Sančo utvrđuje da je bolje biti srećan radnik nego nesrećan vladar.

Sobarica zaposlena kod vojvode se zaljubljuje u Don Kihota, međutim on nepokolebljivo voli Dulsineju.
Iako ubrzo nastavljaju svoj put, njihova avantura biva kratkog daha. Ubrzo nakon što su se nastanili u Barseloni, Vitez od Belog Meseca, koji je zapravo njegov prerušeni prijatelj Samson Karasko, ga savladava.

Sančo Pansa i Don Kihot se vraćaju u La Manču. Nakon što se probudio iz dužeg sna, Don Kihot tvrdi da mu je ime Alonso Kihano. Na samom kraju se odriče svojih viteških kodova kojima je do tada bio tako žustro posvećen, i umire od groznice.

Likovi iz dela Don Kihot
Alonso Kihano
Pedesetogodišnji plemić najnižeg ranga koji živi u La Manči. Dosadila mu je briga o imanju, tako da je odlučio da odustane od toga i da proda delove imanja kako bi kupio knjige. Glavna tematika ovih knjiga je viteštvo, a upravo to dovodi Kihana do ivice razuma. Menja ime u Don Kihot od Manče i kreće u pohod jašući konja po imenu Rosinante

Sančo Pansa
Radnik koji pristaje da služi samoproklamovanog viteza, omamljen obećanjem da će postati vladar ostrva. Dok Don Kihot putuje na konju, Sančo jaše mazgu

Tereza
Supruga Sanča Panse koja se stara o kući i odgaja dvoje dece dok je Sančo u viteškim pohodima

Aldonsa Lorensa
Mlada devojka koja gotovo i ne poznaje Kihota, međutim postaje njegova idelna žena

Džon Haldudo
Bogataš koji tokom Kihotove prve avanture biva kažnjen zato što je prebio svog slugu

Endru
Mladi šegrt kome Kihot pokušava da pomogne, međutim uspeva da izazove još veću nevolju

Antonija
Kihotova nećaka koja je rastrzana između potrebe da zaštiti svog ujaka i želje da se starac malo razonodi

Samson Karasko
Mladić poreklom iz Kihotovog sela. Veruje da ukoliko Kihotu zaista i pruži avanture za kojima toliko žudi, da će se ovaj umoriti od viteških pohoda. Karasko je ključni lik, pojavljuje se prerušen, i na kraju doprinosi Kihotovom povratku kući

Vojvoda i vojvotkinja
Kako su im Don Kihot i Sančo Pansa veoma zanimljivi, bračni par smišlja smicalice i podvale kako bi se zabavio na račun dvojice „viteza“

Sid Hamet Benegali
Prevodilac arapskog jezika. Veoma satirični lik kojeg pisac konstantno optužuje za neiskrenost

Kardenio
Mladić kome je srce slomljeno nakon što se Lusinda udaje za Don Fernanda

Sveštenik
Kihotov dobar prijatelj koji pokušava da ga podrži, međutim istovremeno želi da ga urazumi

Berberin
Prijatelj koji se takođe brine za Kihota

Doroteja
Žena koju Don Fernando obmanjuje da će je oženiti, međutim umesto nje ženi Lusindu. Osramoćena, Doroteja napušta svoje selo prerušena u muškarca. Pretvara se da je princeza Mikomiona i izmamljuje od Kihota obećanje da će poraziti diva kako bi mogla da povrati svoje kraljevstvo. Uz njenu pomoć sveštenik uspeva da vrati Kihota kući

Tinakrio Mudrac i Kraljica Ksaramila
Otac i majka princeze Mikomione

Lusinda
Žena koju je Kardenio nameravao da oženi, ali se ona udaje za Kardenijovog prijatelja Don Fernanda. Iako se udaje za Don Fernanda, Lusinda ipak voli Kardenija, sa kojim se naposletku i ponovo sastaje

Friston
Kihotov najveći neprijatelj čarobnjak. Kihot optužuje Fristona da mu je ukrao knjige i da mu je preoteo pobedu nad divovima kada je pretvorio divove u vetrenjače

Marsela
Mlada pastirica koja potiče iz imućne porodice. Odbija da se ikada uda i živi u divljini

Robovi na vešalima
Banda kriminalaca. Kihot ih smatra nedužnim žrtvama i pomaže im da pobegnu. Kada je želeo da ih upozna sa Dulsinejom, kriminalci ga nemilosrdno prebijaju

Policajac
Pokušava da uhapsi Kihota zato što je oslobodio robove. Sveštenik ubeđuje policajca da ga pusti igrajući na kartu Kihotove ludosti

Kanonik
Religiozni lik koji je jednom pokušao da napiše vitešku priču ali se sada gnuša svake vrste umetnosti

Read More

Dekameron – Đovani Bokačo

U Italiji, u vreme kuge, grupa od sedam mladih žena i tri muškarca beže iz kugom zahvaćene Firence u napuštenu vilu izvan Fiesola na dve nedelje. Da bi im brže prošle noći, svaki član grupe priča priču, osim dana kada izvršavaju kućne poslove i dana za svetkovanje kada ništa ne rade, što rezultira deset dana pričanja tokom dve sedmice. Tako, do kraja te dve sedmice, oni ispričaše sto priča.

Svaki od deset likova je izabran za kralja ili kraljicu grupe za jednu noć. Zadatak kralja ili kraljice je da odredi temu priča tog dana, i svi osim dva dana imaju teme: primeri moći sudbine; primeri moći ljudske volje; ljubavne priče sa tragičnim završetkom; ljubavne priče sa srećnim završetkom; promućurni odgovori koji spašavaju govornika; prevare koje žene prodaju muškarcima; smicalice koje ljudi podmeću jedni drugima uopšte; primeri vrline. Jedino Diones, koji obično priča desetu priču svaki dan, ima pravo ispričati priču na koju god želi temu, na konto njegove duhovitosti. Mnogi autori smatraju da Diones iznosi mišljenja samoga Bokača. Svaki dan takođe uključuje i kratak uvod i zaključak kako bi se uokvirila radnja tako što se govori o dnevnim aktivnostima likova osim pričanja priča. Interakcija priča u danu ili preko dana, formira celinu, a ne samo kolekciju priča. Glavni zapleti novela uključuju ismevanje požude i pohlepe sveštenstva, tenzije u italjanskom društvu između nove bogate trgovačke klase i plemstva, i avanture i opasnosti s kojima se sreću putujući trgovci.

Prvi dan

Pod upravom Pampinea, tema je slobodna. Uprkos tome, šest priča su o tome kako jedna osoba ispravlja drugu, a četiri su satire katoličke crkve.

Prva novela:
Gospodin Čapalet du Prat, veoma zao čovek i prevarant, ispovedivši se lažno, prevari fratara, a zatim umre. Fratar mu poverova, Čapaleta proglasiše svecem.

Druga novela:
Jevrejin Avram, po savetu svog prijatelja po imenu Žeano de Ševinji, putuje iz Pariza u Rim. Videvši tamo poroke ljudi u crkvi, vraća se u Pariz te postaje hrišćanin.

Drugi dan
Filomena je postavljena za kraljicu i ona daje temu – nedaće koje se završavaju srećno.

Prva novela:
Martelino se pretvara da je paralizovan, te, kada ga donesu do mošti Svetog Ariđa, on naglo ozdravi. Njegova prevara tu bi otkrivena i on biva pretučen i uhapšen, i osuđen da bude obešen. Uprkos opasnosti, Martelino uspeva pobeći.

Druga novela:
Rinaldo d’Asti, pošto je opljačkan, dolazi do dvorca Gvilam, gde ga je ugostila lepa udovica. On kasnije uspeva povratiti svoje gubitke, te se vraća živ i zdrav kući.

Treći dan
Nejfila je kraljica. U ovim pričama likovi su ili nešto izgubili na bolan način, ili su nešto izgubili pa pronašli.

Prva novela:
Maseto da Lamporećio glumi da je nem da bi dobio mesto baštovana u ženskom manastiru. On pokušava da spava s opaticama.

Druga novela:
Konjušar kralja Agulifa, kralja Lombardijaca, nalazi način kako da se uvuče u kraljičin krevet. Kralj to saznaje tajno, te označava konjušara odrezavši mu pramen kose makazama. Međutim, konjušar se doseti i odseče pramenove svih usnulih sluga, tako da ga kralj nije mogao prepoznati.

Četvrti dan
Filostrato je kralj. On postavlja za temu ljubavne priče koje su se završile nesrećno.

Prva novela:
Tankredi, princ od Salerna ubija ljubavnika svoje kćerke, Điskarda, i šalje joj njegovo srce u zlatnom peharu. Gismonda, njegova kći, sipa na srce otrov i pije iz pehara, te umire.

Druga novela:
Fratar Alberto uverava jednu ženu da je arhanđel Gavrilo zaljubljen u nju. Kako bi spavao s njom, on joj govori da on može ući u njega. Kasnije, bojeći se njene rodbine, on se sakriva kod jednog seljaka koji ga vodi na pijacu, misleći da je divljak, gde ga prepoznaju i hapse.

Peti dan
Fiameta postavlja temu gde ljubavnici, nakon nedaća, uspijevaju naći zajedno sreću.

Prva novela:
Simon se zaljubljuje u ženu Ifigeniju, koju je zarobio na moru. Međutim, on biva uhapšen, i odveden na Rodos. Njega spašava Lisimah i njih dvojica zarobljavaju Kasandru i Ifigeniju, te odlaze na Krit gde se venčaju.

Druga novela:
Konstanca je zaljubljena u Martućia Gomita, i čuvši da je mrtav, pada u očajanje, ukrcava se na brod i završava na Susi. Ona ga nalazi u Tunisu. Pošto je dobio visoku poziciju kod kralja, Martućio je ženi i oni se vraćaju u Lipari.

Šesti dan
Elisa biva proglašena kraljicom družine i ona postavlja za temu priče gde se lik izvlači iz nevolje dovitljivim komentarom.

Prva novela:
Vitez nudi Gospi Oreti da uzjaši njegovog konja i priča joj priču, ali je tako loše ispriča da ga ona moli da je spusti s konja.

Druga novela:
Cisti, po zanimanju pekar, u izvrsnom govoru saopštava gospodinu Geriju Spini da mu je on (Geri), u svojoj nesmotrenosti, rekao ono što ne bi smeo.

Sedmi dan
Kralj njihovog društva je Diones. On postavlja za temu priče u kojima žene obmanjuju svoje muževe.

Prva novela:
Điani Loterinđi čuje kucanje na svojim vratima usred noći: on budi svoju ženu koja ga ubeđuje da je to vukodlak. Oni ga isteruju molitvom i kucanje prestaje.

Druga novela:
Kad joj se muž vratio kući iznenada, Peronela sakriva svog ljubavnika u bure. Međutim, muž se vratio sa kupcem koji je kupio baš to bure. Peronela onda govori mužu da je bure već prodala, i da ga kupac upravo gleda i traži rupe i iregularnosti. Kada je to čuo, mladi ljubavnik iskače iz bureta, a žena natera muža da bure opere i očisti, dok ona opet leže sa ljubavnikom.

Osmi dan
Loreta biva izabrana kao kraljica. Ona postavlja temu priča gde žene obmanjuju muškarce i muškarci žene.

Prva novela:
Gulfardo zajmi novac od Gasparula, za koji su se dogovorili da ovaj da Gasparulovoj ženi da bi spavao s njom. On joj novac daje, i pred Gasparulom mu to priznaje, a njegova žena to potvrđuje.

Druga novela:
Sveštenik od Varlunga spava sa Monom Belkolor. On joj ostavlja svoj ogrtač kao zavet, a od nje uzima avan, kako bi zavarao njenog muža. Kasnije on vraća avan, a Mona mu daje njegov ogrtač, nevoljno.

Deveti dan
Emilija je izabrana za kraljicu, koja daje slobodnu temu.

Prva novela:
Gospođa Frančeska ima dva ljubavnika – Rinućia i Alesandra, ali nijednog ne voli. Ona navodi jednog da izigrava leša u grobnici, a drugom naređuje da ga donese. Kako ovi ne mogu izvršiti naredbe, ona ih obojicu otpusti, tako ih se i rešivši.

Druga novela:
Monahinja se budi u sred noći želeći da uhvati drugu monahinju sa njenim ljubavnikom. Međutim, u mraku, ona, umesto da stavi svoj veo, stavlja na glavu pantalone sveštenika s kojim je. Kada je srela pomenutu monahinju, ona primećuje pantalone na njenoj glavi, te joj biva oprošteno, a obe se mogu lakše nalaziti sa svojim ljubavnicima.

Deseti dan
Panfilio je kralj družine. On nalaže da se pričaju priče o darežljivosti.

Prva novela:
Vitez u službi kralja Španije smatra da nije adekvatno nagrađen. Kralj onda dokazuje vitezu da, zapravo nije on kriv, nego vitezova zla sreća, te ga, nakon svega, velikodušno nagrađuje.

Druga novela:
Đino di Tako zarobljava opata od Klune, i leči ga od stomakobolje, pa ga pušta. U zamenu za dobro delo, opat, kada se vratio u Rim, zalaže se kod pape Bonifaćija za njega i uspeva mu izdejstvovati oprost.

Likovi iz dela Dekameron
Bokačo nam govori da on neće dati prava imena pripovedača, jer bi moglo biti neugodnosti zbog nepristojne prirode nekih od priča. Umesto toga, on im daje pseudonime koji odražavaju njihove ličnosti, tip, ili funkciju u narativu.

Pampinea
Za Pampineu, ovo je kompliment. Njeno ime je adaptacija italijanskog imena Pampino, što znači vinove loze list i označava cvetanje ili ona koja cveta. Bokačo reciklira ime iz njegove Ameto i Petrarkine Bucolicum pesme. Priroda njenog cvetanja najverovatnije dolazi od njene zrelosti (ona je najstarija u grupi sa 28 godina) i na vrhuncu svoje inteligencije, duhovitosti i lepote. To se da primetiti iz njenog samopouzdanja i odlučnosti koja govori da je ona rođeni vođa.

Filomena
Ime Filomena znači “ljubitelj pesme” ili “voljen”, i možemo videti vezu sa Filostratom. Činjenica da je Bokačovo delo Il Filostrato, delo o nesrećnoj ljubavi Troila i Kreside, posvećeno Filomeni, pretpostavlja se da je ona uzrok Filostratovom slomljenom srcu. Njeno ime takođe ima mitsku referencu. Za ime “Filomena” se smatra da je igra reči na ime Filomela, ime princeze u grčkoj mitologiji koja je silovana od strane sestrinog muža, i kojoj su isekli jezik da ne bi mogla pričati. Isplevši tapisteriju ona je ispričala svojoj sestri nedelo, koja ubija njihovog sina i kuva ga za oca. Muž juri sestre sekirom i mole bogovima da ih pretvori u ptice.

Diones
Dionesovo ime ima dva moguća značenja: Diona, majka Afrodite (boginje ljubavi i lepote), i Dionis, bog vina. U svakom slučaju, on je veseo mladić. Njega možemo protumačiti ponekad alegorijski kao požudni deo duše u klasičnom grčkom trodelnom razumevanju duše. Ako bismo samo pogledali priče koje Diones priča, možemo biti u iskušenju da se složimo s tim. U većini slučajeva, one su ekstremno nepristojne i često dame strahuju da su rizikovale svoju reputaciju pozivajući ga. Jedan od Dionesovih nadimaka je bio “oslobodilac”, jer je ohrabrivao ljude da napuste svoje konvencionalne ideje i ponašanje i istražuju nove i uzbudljive mogućnosti.

Filostrato
Filostrato, kao Panfilo, dobija svoje ime iz grčkog: to je kovanica koja znači smrvljeni ili onaj koji je ubijen ljubavlju. Njegovo ime je ujedno i naslov Bokačovog epa Il Filostrato, koji govori o tragičnoj priči o Troilu i njegovoj nevernoj Kresidi. U toj priči, Troil je onaj koji biva povređen ljubavlju i, nakon što je izgubio srce, na kraju umire u borbi.

Naš Filostrato nema takav herojski život, ali on definitivno pati od razočaranja u ljubav i želi da svi znaju o tome. Po svoj prilici, on posebno želi da određene osobe u grupi osećaju njegovu nesreću. Mi nikada ne saznamo ko je to, ali je verovao da je to Filomena, jer je Il Filostrato posvećen Filomeni.

Fiameta
Fiametino ime na italijanskom znači “mali plamen”, a kao i većina imena drugih pripovedača, i njeno je ime reciklirano. Bokačo koristi ime u Il Filocolo, gdje Fiameta takođe pripovedač, a us Elegi, ona je protagonista čiji je ljubavnik, Panfilo, napustio.

Panfilo
Panfilo je potpuno drugačiji od likova poput Filostrata, Fiamete ili Elise. Uostalom, njegovo ime je izvedeno od grčke reči za onaj koji sve voli ili pun ljubavi. Panfilo je vesela ljubavna mašina, odlučan da bude srećan i da voli život, čak i ako se svet oko njega raspada. Ljubav može popraviti sve, prema Panfilu. U jednoj od svojih priča, čak pretvara dvorsku ludu u pravog, dobro obučenog gospodina.

Eliza
Čini se da je Eliza osuđena na propast od samog početka. Ona je dobila ime po Didone, kraljici Kartagine (“Elissa” je varijanta imena Didona), koju je napustio njen ljubavnik Enej, i koja se bacila na mač koji joj je on dao. Tek na kraju njene vladavine šestog dana, kada Eliza peva baladu Ljubavi, ako se ikad od tvojih kandži oslobodim pripadnici gupe shvataju dubinu njenog očaja. Ona je slomljena od razočaranja u ljubav.

Najfila
Sa 18, Nejfila je stereotipno neiskusna mlada žena koja rumeni kad biva izabrana za kraljicu. Ona je takođe lepa koliko što može biti, a njena mladalačka lepota je ideal nevinosti. Postaje jasno da je ona zaljubljena u jednog od tri muškarca u grupi kada je prigovorila na Pamponein plan da ih povedu na put. Nemoguće, kaže Nejfila, jer su ljudi u ljubavi sa nekim od dama. Mi nikada ne saznamo ime njenog ljubavnika.

Loreta
Loreta je dobila ime u čast Petrarki, čija je voljena Lora bila predmet mnogih prekrasnih kancona. Mi ne možemo dobiti više uvida u Loretinu ličnost, jer ona govori vrlo malo, osim kada se malo šali sa Filostratom i šaljivo osveti Dionesu odabirom tema koja ispravlja bezobrazluk njegove teme. Bokačo ju je verovatno napravio da bude više tip, nego ličnost sa bogatim unutrašnjim životom.

Emilija
Na neki način, Emilija je nalik Nejfili: obe su mlade i sramežljive. Ali sličnosti se tu završavaju. Emilija, za razliku od svakog drugog člana grupe, nije zaljubljena ni u koga. Ona je, međutim, u samozadovoljnoj vezi sa samom sobom. Ona voli da pleše i peva, tako da je drugi mogu gledati. Ona je besramno egocentrična i možda je upravo to pravi kvalitet za nekoga čije ime znači “ona koja mami.” No, bez obzira na njeno zdravo samopouzdanje, ona priča jednu od najmizogenističnijih priča: priču o savetu kralja Solomona da je neophodo povremeno tući svoju ženu.

Read More

Božanstvena komedija: Pakao – Dante Aligijeri

Recenzija dela “Božanstvena komedija: Pakao”
Kratak pregled dela:

U svojoj 35. godini života, na veče Velikog Petka 1300. godine, Dante se izgubio u mračnoj šumi, ispunjen strahom. On u daljini tad ugleda planinu okupanu sunčevom svetlošću, te pokušava da se popne na nju, međutim tri zveri, leopard, lav i vučica ga u tome sprečavaju. Dante je primoran da se vrati u šumu gde se susreće sa Virgilovim duhom, koji mu obećava da će ga sprovesti kroz Pakao, da bi zatim možda uspeo da dođe do Raja. On pristaje na putovanje, te prati Virgila kroz Vrata Pakla.

Dva pesnika ulaze u predvorje Pakla, gde duše koje se nisu obavezale za života bivaju mučene ujedima insekata i zauvek proklete da jure praznu zastavu. Pesnici zatim dolaze do reke Aheron gde putnici čekaju prolaz za pravi Pakao. Skeledžija Karon neodlučno pristaje da ih preveze do Limba, prvog kruga Pakla, gde Virgil večno boravi. U Limbu pesnici zastaju da popričaju sa drugim pesnicima koji takođe borave ovde poput Homera, Ovida, Horacija i Lukana, zatim prelazeći u veliku tvrđavu gde filozofi počivaju.Dante i Virgil ulaze u pravi Pakao, drugi krug Pakla, gde čudovište Minos sudi prokletima, te po njihovom grehu odlučuje u koji krug Pakla da ih pošalje. Ovde Dante upoznaje dvoje nevernih ljubavnika, Paola i Frančesku, koji su zatišani vetrovitom olujom oko njih.

Pesnici potom nastavljaju u treći krug, krug Pohlepnika, koje čuva čudovište Kerber. Ovi grešnici su osuđeni na večnost provedenu u blatu i glibu, gde Dante prepoznaje Ćaka, proroka iz Firence koji mu je dao prvo od mnogih negativnih proročanstava vezanih za njega i Firencu.

Po ulasku u četvrti krug, Dante i Virgil susreću se sa Nagomilavačima i Bacačima, koji su primorani da večno gurajlu stene jedni na druge.

Prelaskom u peti krug, to jest močvaru koja sačinjava reku Stiks, Dante se susreće i razgovara sa Firentincem Felipeom Argentiem, koji se nalazi među Razvratnicima, dušama koje se međusobno bore u močvari Stiksa.

Šesti krug predstavlja grad Dis, carstvo nasilnika. Pesnici se po ulasku u njega nalaze u društvu Jeretika, koji počivaju među mnogima u gorećim grobnicama. Dante zastaje da porazgovara sa dvoje grešnika, Farinatom deli Umbertievom, njegovom neprijateljicom gibelinkom i Kalvakantom dei Kalvakantiem, ocem Danteovog prijatelja, pisca Gvida.

Pesnici zatim prolaze kroz veliku dolinu. Ovde nailaze na Minotaura i ugledaju reku ključale krvi, Flegeton, gde borave tirani, ratnici i oni koji su tokom života bili nasilni prema svojim komšijama, svaki u dubini određenoj na osnovu težine njihovog greha.
Virgil se zatim dogovara sa kentaurom Nesusom da ih prevede preko reke u drugu rundu sedmog kruga, kod Samoubica. Tamo Dante razgovara sa dušom Pjera dela Vinje i spoznaje njegovu tužnu sudbinu.

Treća runda sedmog kruga predstavlja pustinju preplavljenu gorećim pahuljama. Tu Dante primećuje i razgovara sa Kapaneusom, čuvenim blasfemičarem. Takođe, tu se susreće i sa njegovim voljenim savetnikom i učenjakom, Brunetom Latiniem. Ovo je runda predviđena za Blasfemičare, Sodomite i Zelenaše.

Virgil i Dante zatim prelaze u osmi krug, koji se sastoji iz deset ponora, to jest kanala. Prvi ponor smešta Svodnike i Zavodnike koji su prokleti večnim bičevanjem. Drugi ponor je boravište Ulizica, koji se nalaze u kanalu izmeta. Treći ponor sačinjava boravište Simonista koji su uronjeni u piscinu, dok su im tabani zapaljeni. Dante progovara sa papom Nikolasom, koji ga pomeša sa papom Bonifaćeom. U četvrtom ponoru Dante viđa Proroke i Vračeve, sa glavama okrenutim naopako i očima zamagljenim od suza.

U petom ponoru, pesnici vide Ucenjivače duboko uronjene u reku ključale vode, istovremeno konstantno udarane od strane demona.

U šetom ponoru pisci se susreću sa Licemerima, uglavnom religioznim muškarcima, primoranim da večno šetaju naokolo odeveni u olovne ogrtače. Glavni grešnik ovog ponora, Kajafas, razapet je na podu i svi ostali grešnici moraju da pređu preko njega da bi prošli.

Potom pisci pristižu u deveti krug Pakla, koji se sastoji iz ogromnog zaleđenog jezera po imenu Koktus, gde su zaglavljeni grešnici. Dante je ubeđen da vidi kule u daljini, međutim te kule se ispostavi da su zapravo džinovi. Anteus, jedan od džinova, smešta pesnike na dlan i nežno ih ostavlja na dnu bunara.

Deveti krug sastoji se iz četiri runde, svaka od kojih predstavlja boravište grešnika na osnovu težine njihovih grehova. Prva runda, Kaina, sadrži grešnike zaleđene do vrata.

U sledećoj rundi po imenu Antenora, grešnici su zaleđeni do visine glave. Ovde Dante slučajno šutne izdajicu, a kad izdajica odbije da mu kaže svoje ime, Dante se divljački ponese prema njemu. Takođe, ovde saslušava užasnu priču grofa Ugolina, koji glođe glavu i vrat arhiepiskopa Rugierija, koji ga je mučio tokom života.

U trećoj rundi, Ptolomeja, gde počivaju Izdajice Gostiju, Dante priča sa duhom koji ga preklinje da mu skine ledeni obod od suza sa očiju. Dante mu obeća da će to učiniti, međutim nakon što je saslušao njegovu priču, odbija da mu ispuni želju.

Četvrta runda devetog kruga ili Judeka, poslednja jama Pakla, predstavlja boravište Izdajica Gospodara, koji su u potpunosti zaleđeni i Sotone koji je do visine struka u ledu i ima tri glave, od kojih svaka žvaće po jednog izdajicu: Judu, Bruta i Kasijusa.

Pesnici se uspinju pokraj Sotone, prolazeći centar ravnoteže, te završe na obali reke Let, spremni za dugo putovanje ka gornjem svetu. Do gornjeg sveta stižu pred svitanje na Uskrs, gde vide zvezde na nebu iznad glava.

Likovi iz dela “Božanstvena komedija: Pakao”
Dante – Trideset-petogodišnji duševno izgubljen čovek koji odluta sa Puta Istine – puta pravednih i Boga. Dante je postao slab i potrebno mu je duhovno vođstvo. Srećom, vodič mu je poslat, te se on upušta u produhovljeno putovanje kako bi spoznao pravu prirodu greha.

Virgil – “Senka” koja boravi u predelu pakla po imenu Limbo, poznatim i kao prvi krug Pakla. Virgil je antički pesnik kojem se Dante divi, te savršen vodič za Danteovo putovanje. Za njega se veruje da predstavlja mudrost i ljudski razum. On je snažan i sposoban vodič, međutim potrebna mu je Božanska intervencija kako bi putovanje prošli bezbedno.

Broj napisan ispred imena sledećih likova odnosi se na broj speva u kojem se taj lik prvi put pojavljuje.

Ahil(12) Jedan od heroja Trojanskog rata.

Anteus(31) Džin kojeg je ubio Herkul.

Argenti(8) Firentinac, Danteov ljuti neprijatelj.

Atila(12) Vođa Huna, zvali su ga i “Bič Božiji”.

Beatriče(2) Danteova inspiracija. Ona navodi Virgila da spase Dantea.

Boka(32) Izdajica Firence. Jednom prilikom je pobedio Gvelfe i prouzrokovao njihov poraz.

Papa Bonifaće VIII(27) Danteov ljuti neprijatelj.

Bruneto Latini(15) Danteov istaknuti učenjak, savetnik i drag prijatelj.

Brut(34) Jedan od tvoraca zavere da se ubije Cezar.

Kajafas(23) Sveštenik koji je nagovorio Veće Jevreja da razapnu Isusa.

Kapaneus(14) Jedan od sedmorice koji su bili protiv Tebe. Usprotivio se Zevsu koji ga je i ubio.

Kasijus(34) Jedan od tvoraca zavere da se ubije Cezar.

Kalvakante dei Kalvakanti(10) Otac pisca Gvida, Danteovog prijatelja.

Gvido Njegov sin. Otac se raspituje za njega u Paklu.

Papa Celestin V(3) Odrekao se svoje titule i ustupio je Bonifaćeu VIII.

Kerber(6) Troglavi pas čuvar jedne od kapija Pakla.

Haron(3) Skeledžija na reci Aheron u Paklu.

Ćako(5) Ozloglašeni pohlepnik. Njegovo ime nosi značenje “divlja svinja”.

Kleopatra(5) Kraljica Egipta i ljubavnica Cezara i Marka Antonija.

Dido(5) Kraljica Kartagine i ljubavnica Eneja.

Diomeda(26) Pratilja Odiseja na njegovom poslednjem putovanju.

Porodica Donati(28) Politički jaka porodica koja je prouzrokovala rascep političkih partija.

Erihto(9) Veštica koja je sazvala Virgila da pomogne Danteu.

Farinata(10) Istaknuta predvodnica partije Gibelina koja je porazila Danteovu partiju.

Frančeska da Rimini(5) Paolova ljubavnica čiji brat ih je poklao nakon što ih je uhvatio u činu preljube.

Vladar Fredrik II(10) Pokušao je da ujedini Italiju i Siciliju.

Geri del Belo(29) Danteov rođak čije ubistvo nije osvećeno.

Gerion(17) Čudovište koje predstavlja prevaru.

Đani Skiki(3) Pomogao je članu porodice Donati pri krivotvorenju testamenta.

Harpije(13) Ptice sa ženskim glavama u mitologiji.

Džejson(28) Vođa Agronauta u pohodu na Zlatno Runo.

Juda Iskariot(34) Jedan od 12 apostola, izdajica Isusa Hrista.

Mahomet(28) Osnivač Muslimanske religije.

Malabranče(21) Demoni koji kažnjavaju one koji podstiču svađu. Samo ime znači “zle kandže”.

Malakoda(21) Jedan od Malabranče. Njegovo ime znači “zao rep”.

Meduza(9) Jedna od Gorgona, pogled na njenu glavu ispunjenu zmijama pretvarao je muškarce u kamen.

Minotaur(12) Čudovište sa telom bika i glavom čoveka.

Nesus(12) Jedan od kentaura kojeg je ubio Herkul.

Papa Nikolas III(19) Naslednik pape Jovana XXI, optužen za simoniju.

Paolo da Rimini(5) Učinio preljubu sa ženom svoga brata, Frančeskom.

Flegias(8) Skeledžija reke Stiks u Paklu.

Plutus(7) Bog bogatih.

Potifarova žena(30) Lažno optužila Josifa da je pokušao da je zavede.

Arhiepiskop Rugieri(10) Izdajica koji je izgladnjivao Ugolina i njegove sinove.

Sotona(34) Takođe poznat po imenima Lucifer, Dis i Belzebub, on je “vladar Pakla”.

Kan Grande ella Skala(1) Danteov prijatelj i zaštitnik u izbeglištvu.

Sinon(30) Optužen za izdaju tokom Trojanskog rata.

Tais(18) Kurtizana koja je preterano laskala svojim ljubavnicima.

Grof Ugolino(33) Zatvoren sa svojim sinovima i izgladnjivan do smrti.

Vani Fući(24) Lopov koji je zaprepastio Dantea svojom besramnošću.

Pjer dele Vinje(13) Nepravedno optužen za ucenu, te je izvršio samoubistvo.

Read More

Antigona – Sofokle

Pored duge i krvave opsade Tebe od strane Polinika i njegovih saveznika, taj grad još uvek ostaje neosvojen. Polink i njegov brat Eteokle, međutim, su mrtvi, ubili su jedan drugog, prateći prokletstva njihovog oca Edipa.

Izvan gradskih zidina, Antigona govori Ismeni da je Kreont naredio da Eteokle, koji je poginuo braneći grad, bude sahranjen uz najviše počasti, dok telo Polinika, napadača, bude ostavljeno da trune. Pored toga, Kreont je izjavio da svako ko pokuša da sahrani Polinika će biti javno kamenovan do smrti. Užasnuta, Antigona otkriva Ismeni njen plan da sahrani Polinika u tajnosti, uprkos Kreontovom naređenju. Kada Ismena uplašeno odbija da se suprotstavi kralju, Antigona je ljutito odbija od sebe, i ode sama da sahrani svog brata.

Kreont otkriva da je neko pokušao da časno sahrani Polinika i zahteva da krivac bude pronađen. Kada otkrije da je to Antigona, njegova sestričina, njemu prkosila, Kreont postaje razjaren. Antigona se brani i drži strastven govor, i izjavljuje da Kreontovo naređenje prkosi zakonima bogova. Besan zbog Antigoninog nepokoravanja njegovom autoritetu, Kreont naređuje pogubljenje i nje i njene sestre.Hemon, Kreontov sin za kojeg je trebala da se uda Antigona, savetuje svog oca da razmisli još jednom o svojoj odluci. Otac i sin se onda svađaju, Hemon naziva Kreonta arogantnim, a Kreont Hemona nemuževno slabim zato što je na strani žena. Hemon, besan, ide daleko od oca, i kune se da se nikada neće vratiti. Iako nije priznao da je Haemon možda upravu, Kreont menja svoju presudu: Ismena će ostati živa, a Antigona će biti živa zazidana u grobnici, gde će umreti od gladi.

Slepi prorok Tiresija upozorava Kreonta da bogovi ne odobravaju njegovo nečasno postupanje sa Polinikovim lešom, i predviđa da će ga kazniti smrću njegovog sina. Iako nije isprva poslušao Tiresija, Kreont se premišlja i odlučuje da sahrani Polinika i oslobodi Antigonu.

Ali Kreont je zakasnio. Antigona se obesila i Hemon, očajan, počinjava samoubistvo. Kada je čuo vest o smrti njenog sina, Euridika, kraljica, takođe sebe ubija, prokljinući Kreonta.

Sam, u očajanju, Kreont prihvata odgovornost za sve što se desilo i moli se da smrt brzo dođe. Predstava se završava sa upozorenjem hora, koji objavljuje da će sudbina kazniti gordost.

Likovi iz dela Antigona
Antigona
Ćerka Edipa. Ona prkosi građanskom zakonu, tj zabrani sahrane Polinices, njenog brata, i želi da održi božanski zakon. Zahteva da se mrtvi sahrane kako im dolikuje. Časna, tvrdoglava, stavlja ono što je dobro i pravo iznad sebe.

Ismena
Sestra Antigone, ćerka Edipa. Ona stidljivo odbija da se pridruži sestri i da ne posluša Kreontovog naređenja, ali kasnije želi da joj se pridruži u smrti. iako poslušna, ipak voli svoju sestru

Kreont, kralj Tebe
Šurak Edipa, ujaka Polinika, Antigone, i Ismene. Njegova naredba da se ostavi Polinikovo telo da truli, i njegova arogancija, pokreću sve tragične događaje.

Hemon, Sin Kreonta
Obećan mu je brak sa Antigonom. Svađa se sa ocem, umire zbog Antigone.

Tiresija, Slepi prorok
Euridika kraljica Tebe, supruga Kreonta.

Hor
Služe kao naratori drame.

Read More

Ilijada – Homer

Uzrok rata

Direktan uzrok rata je lepota Helene, ćerka boga Zevsa i Lede, Kraljice Sparte. Zbog njene lepote, Kralj Sparte je naterao sve moćnike da se zakunu da će prihvatiti Helenin izbor i da će je braniti ako bilo ko pokuša da je otme. Desetogodisnji konflikt, zauvek ovekovečen kao Trojanski rat, počinje sa tri boginje  -Herom, Atinom i Afroditom koje pitaju Parisa, princa trojanskog, da izabere najlepšu medju njih tri. Svaka od tri boginje pokušava uticati na princa, i, na kraju, on bira Afroditu, jer mu ona obećava koju god ženu poželi. Paris onda putuje za Spartu, gde odseda sa Helenom I njenim mužem, kraljem Menelajem od Sparte. Helena, najlepša žena na svetu, postaje Parisov objekat požude, i on je traži od Afrodite. Helena uskoro pada pod Afroditin uticaj i pristaje pobeći sa Parisom u Troju. Menelaj, razjaren ovakvim delanjem, poziva Grke da mu pomognu povratiti ženu u Spartu, pošto Trojanci odbijaju da predaju Helenu. Grčki ratnici okupljau 1000 brodova i otplovljavaju za Troju.

Ilijada

U devetoj godini Trojanskog rata, Grci su razorili grad Kriseu, saveznika Trojanaca. Tokom bitke, oni su zarobili dve prelepe devojke, Krisejidu i Brisejidu. Agamemnon, vođa Grka, uzima Kriseju, dok Ahil, najveći Grčki ratnik, Brisejidu. Krisejin otac, Krisej, sveštenik boga Apolona, nudi ogromnu otkupnina da mu se vrati ćerka, ali Agamemnom odbija. Krisej se onda moli Apolonu, koji šalje kugu da zahvati Akejanski kamp.

Kada veliki broj Grka umre od kuge, Agamemnom odlučuje da se konsultuje sa prorokom Kalkasom, da bi otkrio uzrok kuge. Kada sazna da je uzrok Krisejida, primoran je da je vrati ali onda zahteva Briseju od Ahila, kao kompenzaciju. Teško uvređen, Ahil se vratio u svoj šator i odbio je da se dalje bori. Osvetoljubivo traži od svoje majke, morske nimfe Tetis, da zamoli Zevsa, kralja bogova, da mu pomogne. Trojanci i Akejanci su napravili cease fire, ali Trojanci to krše jer je Zevs došao da im pomogne.

Zbog Zevsove pomoći, i durenju Ahila, Akejanci trpe teške gubitke. Usledilo je nekoliko dana teške borbe, uključujući i borbe izmedju Parisa i Menelaja i između Hektora i Ajaksa. Trojanci su pritisli Grke nazad, u povlačenje. Uz pomoć Diomedovog i Odisejevog izviđanja Grci saznaju planove Trojanaca i vraća im se nada. Ipak, sledeći dan trojanci su razbili Grci zidine i ranili nekoliko njihovih komandanata, i čak su stigli do obale i zapalili jednog od Grčkih brodova.

Iako mu ponos ne dozvoljava da se vrati u borbu, Ahil, zabrinut za svoje saborce, pristaje na plan koji je predložio Nestor- da Ahilov voljeni prijatelj Patroklo ide da se bori noseći Ahilov oklop. Grci, okuraženi mišljenjem da im se Ahil pridružio, uspevaju da odbiju Trojance, i da ponovo pokrenu napad na njihove zidine. Ali uskoro taj kontranapad propadne. Trojanski heroj Hektor je, uz Apolonovu pomoć, ubio Patrokla i uzeo njegov oklop, dok su Grci uspeli da odnesu patroklovo telo do kampa. Vest o smrti njegovog saputnika je toliko rastužilia i razgnevila Ahila da je odlučio da se opet bori. Tetis onda ide na Olimp i nabavlja od boga Hefesta da napravi Ahilu novi oklop. Ahil spreman, u oklopu koji mu je iskovao bog kovača, ide sledeći dan u rat, na čelu Grčke vojske.

U međuvremenu Hektor, koji nije očekivao da će se Ahil vratiti, je naredio vojnicima da naprave kamp van zidina Troje. Ali kada su Trojanci videli Ahila, užasnuto su se povukli iza zidina. Ahil je, obuzet besom, saseko svakog Trojanca kojega je video i čak se borio sa Zantusom, bogom reka, koji ga je napao jer su grci zatrpali reku Trojanskim leševima. Konačno, Ahil i Hektor se bore ispred zidina Troje. Osramoćen zbog naređenja koje je dovele do toliko Trojanskih gubitaka, Hektor odbija da se sakrije iza Trojanskih zidina. Ahil je jurio za Hektorom, koji je otrčao tri kruga oko Troje, sve dok ga boginja Atina nije naterala da se okrene i bori sa Ahilom. U dramatičnoj borbi, Ahil ubija Hektora. Onda on vezuje leš za zadnji deo kočija i vuče leš po bojnom polju sve do Grčkog tabora. Narednih devet dana Ahil je svaki dan vukao Hektorov leš oko Patroklovog biera.

Konačno bogovi su se međusobno složil da treba propisno sahrnatii Hekotra. Zevs je poslao Hermesa da isprati Kralja Prijama, Hektorovog oca i vladara Troje, do Akejanskog kampa. Prijam plačući moli Ahila da se sažali na njega i da vrati Hektorovo telo. Podseća Ahila na svoga oca, Peleja. Ahil konačno popušta i vraća Hetorov leš Trojancima. Nakon toga nastaje kratko primirje i Hektora sahranjuju kako dolikuje jednom heroju.

Uništenje Troje

Da bi se konačno prekinuo krvavi rat, Odisej je smislio jedan lukavi plan. Većina Grka se pravi da su odplovili, dok se neki kriju u ogromnom drvenom konju. Uprkos protivljenju proročice Kasandre, Trojanci dovlače konja u grad. Te noći Odisej i ratnici izlaze iz konja i otvaraju kapije Troje. Grci uleće u, i konačno, uništavaju Troju.

Likovi iz dela Ilijada
Ahil
Sin ratnika Peleusa i nimfe Tetis. Najmoćniji ratnik Ilijade. Ahil zapoveda Mirmidonima, vojnicima iz njevoge rodne Pitije. Gord i trvrdoglav, stavlja svoj ponos ispred dobrobiti rata i njegovih saputnika.

Agamemnon
Kralj Micenije i vođa Akejanske vojske. Brat Kralja Menelaja. Arogantan i sebičan, ali vrstan zapovednik.

Patroklo
Ahilejov prijatelj, saputnik i savetnik od malena.

Odisej
Najmudriji Grk, i, pored Nestora, najbolji govornik.

Diomed
Najmlađi Akejanski zapovednik, Diomed je, u trenutku kada se Ahil povukao, toliko bio inspirisan od Strane Atine, da je ranio dva boga, Afroditu i Areja.

Veliki Ajaks
Samo je Ahil moćniji od njega. Poseduje ogroman stas i snagu. Često se bori uz malog Ajaksa

Mali Ajaks
Izuzetno brz i okretan borac, na strani Grka.

Nestor
Kralj Pilosa i najstariji Akejanski komandant. Star i mudar, nije moćan ratnik koliko je pre bio, ali je zato izvsrtan savetnik.

Menelaj
Kralj spartanaca. Otmica njegove žene, Helene, je započela Trojanski rat.

Kalkas
Vidovnjak.

Hektor
Sin prijama i kraljice Hekube, Hektor je najmoćniji od svih Trojanskih ratnika. Moćan skoro koliko i Ahil, ali ni približno arogantan.

Prijam
Kralj Troje i muž Hekube, Prijam je otac od pedeset Trojanskih ratnika. Iako je suviše star da se bori, ima poštovanje i Trojanaca i Grka zbog svoje mudre i poštene vladavine. Poštuje Helenu, iako tuguje zbog užasa koje je njena lepota započela.

Hekuba
Kraljica Trojanaca.

Paris
Sin prijama i Hekube i brat Hekotra. Parejova otmica Helene, zene Menelaja, je započela Trojanski rat. Prikazan je kao nemuževan i sebičan. Bori se samo sa lukom i strelom, nikada mačem ili kopljem i preferira da beži od borbe.

Helena
Najlepša žena antike. Prezire Parisa i sebe zbog svega što se dešava.

Aenas
Trojanski plemić, sin afrodite i moćam ratnik. Rimljani veruju da je on osnovao njihov grad. Opevan u Virgilivoj Aenidi.

Andromaha
Hektorova žena.

Polidomas
Trojanski zapovednik. Iako svi saveti koje daje su mudri, retko ga slušaju.

Zevs
Kralj bogova i muž Here. Iako govori da je neutralan, zapravo je na strani Trojanaca.

Hera
Kraljica bogova. Trdoglava, na strani Grka.

Atina
Boginja mudrosti, ćerka Zevsa. Prezire trojance i savetuje i pomaže grke.

Tetida
Morska nimfa, i majka Ahila.

Apolon
Sin zevsa, brat blizanac Artemida. Bog sunca i umetnosti. Na strani Trojanaca.

Afrodita
Boginja ljubavi, udata za Hefesta, ali ima aferu sa Arejom. Podržava Parisa i Trojance.

Posejdon
Bog mora, i brat Zevsa. Podržava Grke.

Hefest
Poznat kao obogaljeni ili ćopavi bog. Bog metalsmitha.

Artemida
Boginja lova, podržava Trojance.

Hermes
Bog glasnik.

Read More

Ep o Gilgamešu

Prolog ovog epa nam daje opis Gilgameša, kralja Uruka, koji je dve trećine čovek i jedna trećina smrtnik. Gradio je veličanstvene zigurate, okružio je svoj grad visokim zidovima i postavljao je polja i voćnake. Bio je izuetno snažan, lep i mudar. Iako je bio božanstven u telu i umu, njegova vladavina je bila despotska. Silovao je koju god ženu je hteo, ne obraćajući pažnju da li je ona supruga nekog od njegovih ratnika ili ćerka nekog plemića. Porobljavao je sopstveni narod da bi izgradio sve što je želeo da sagradi.

Kada su bogovi konačno poslušali žalbe Gilgamešovih podanika, stvorili su Enkidua, divljeg čoveka koji je bio ravan ovom despotu. Kada su Enkidu i Gilgameš postali prisni prijatelji, bogovi su mu slomili srce slanjem teške bolesti koja je usmrtila Enkidua. Gilgameš potom putuje do ivice sveta i naučio je razne tajne bogova, kao i velikom potopu koji treba da se desi i sve je urezao u kamene ploče.

Sam ep počinje sa Enkiduom. On živi među životinjama, jede gde one jedu, pije vodu gde one piju. Jedan lovac ga je otkrio i poslao je prostitutku da ga pripitomi. U to vreme, ljudi su smatrali da žene i seks mogu da smire i pripitome divlje muškarce kao što je Enkidu i da ga pripoje civilizovanom svetu.

Kada Enkidu spava sa tom ženom, životinje ga se odriču jer više nije jedan od njih. Sada je deo ljudskog sveta. Potom ga prostitutka uči kako ta bude civilizovan čovek. Enkidu je zgranut svime što Gilgameš radi i odlazi u Uruk da ga izazove na boj. Kada je stigao, Gilgameš je taman krenuo da napastvuje novovenčanu devojku. Enkidu ga zaustavlja i napada. Njih dvojica se dugo rvu sve dok na kraju Gilgameš ne pobedi. Posle toga, oni postaju prijatelji.

Gilgameš i Enkidu odlučuju da ukradu drvo iz šume koja je zabranjena smrtnicima. Užasni demon Humbaba, predani sluga Enlila, boga zemlje, vetra i vazduha, ga čuva. Dva heroja idu na opasno putovanje do šume i zajedno se bore protiv čudovišta. Uz pomoć Šamaša, boga sunca, ubijaju Humbabu. Onda su posekli celu zabranjenu šumu. Od najvećeg drveta su napravili ogromnu kapiju, dok od ostatka prave splav i vraćaju se u Uruk.

Kada su prispeli u Uruk, Ištar, boginja ljubavi, obuzeta je požudom koju oseća prema Gilgmešu. Gilgameš je prezrivo odbija. Besna, boginja je pitala svoga oca, Anua, boga neba, da pošalje Bika Nebeskoga da ga kazni. Bik silazi sa neba i dovodi sa sobom sedam godina gladi. Gilgameš i Enkidu idu i ubijaju bika. Bogovi se sastaju i odlučuju da jedan od prijatelja mora biti kažnjen. Enkidu se razboljeva i posle velike patnje i bola, umire. Pre smrti deli svoje vizije podzemnog sveta sa Gilgamešom.

Gilgameš ne može da obuzda svoju tugu za Enkiduom i ne može da prestane da razmišlja o svojoj smrti. U čast Enkiduu, oblači životinjske kože i krzna i odlazi u divljinu da potraži Utnapištima, Mesapotamijsokg Nou. Posle Poplave, bogovi su Utnapištimu podarili besmrtnost i Gilgameš se nada da će mu on reći kako da izbegne smrt. Gilgamešovo putovanje ga vodi do planine zvana Mašu. Utnapištim živi preko planine, ali dva škorpionska čudovišta čuvaju ulaz i ne dozvoljavaju Gilgamešu da uđe u tunel koji prolazi kroz planinu. Gilgameš ih nagovara i posle nekog vremena, oni ga puštaju.

Posle mučnog putovanja kroz mrkli mrak, Gilgameš dospeva u jedan prelepi vrt pored mora. Tu upoznaje Siduru, maskiranu krčmaricu i priča joj o svojoj potrazi. Ona ga upozorava da je traganje za besmrtnosti jalov posao i da treba biti srećan sa uživanjima ovog sveta. Ipak, nije mogla da ga razuveri i šalje ga u pravcu brodara Uršanabia. Uršanabi vodi Gilgameša na putovanje preko mora i kroz Vode Smrti do Utnapištima. Utnapištim mu priča o Potopu- o tome kako su se bogovi sastali i odlučili da unište čovečanstvo. Ea, boginja mudrosti, upozorila je Utnapištima o planu bogova i savetovala ga je da napravi ogroman brod u koji mogu on, njegova porodica i seme svakog živog bića da pobegnu. Kada se voda konačno povukla, bogovi su se pokajali i zakleli se da više nikad neće pokušati da unište čovečanstvo. Utnapištim je nagrađen večnim životom. Ljudi će umirati, ali čovečanstvo će biti večno.

Kada Gilgameš insistira da mu bude dozvoleno da živi zauvek, Utnapištim odlučuje da ga testira. Ako misli da može bit živ celu večnost onda sigurno može biti i budan nedelju dana. Gilgameš pokušava, ali ne uspeva. Onda mu Utnapištim naređuje da se sredi i odmah vrati u Uruk, gde i pripada. Pre nego što je krenuo, žena Utnapištima ga uverava da makar Gilgamešu kaže za postojanje biljke koja vraća mladost. Giglameš nalazi biljku i nosi je sa sobom i planira da je podeli sa starcima Uruka. Ali usred noći, dok je on spavao, jedna zmija je ukrala tu biljku.

Kada se Gilgameš vratio u Uruk, on dolazi praznih ruku i konačno se miri sa svojm smrtnošću. Zna da ne može živeti zauvek, ali zna i da čovečanstvo hoće. Potom shvata da je grad koji je stvorio, iako kroz despotizam, veličanstven i da je to dostignuće koje će trajati dugo – a to je najbliže večnom životu koje jedan smrtnik može da priđe.

Likovi iz dela Ep o Gilgamešu
Gilgameš
Kralj Uruk, najači od svih ljudi i personifikacija vrlina ljudi. On je hrabar ratnik i ambiciozan graditelj. Opsednut tugom i smrću posle smrti njegovog prijatelja Enkidua, on ide do kraja svta da nađe tajnu besmrtnosti.

Enkidu
Prijatelj Gilgameša. Skor Gilgamešu ravan, stvorili su ga bogovi i odgajile su ga životinje. Bogovi kažnjavaju Enkidua teškom i dugotrajnom bolesti zbog ubistva demona Humbabua i Bika Nebeskoga.

Šamhat
Prostitutka koja je zavela i pripitomila Enkidua. Ona predstavlja čulnu prefinjenost kulture- odeću, hranu, muziku, seks, arhitekturu i poljoprivredu.

Utnapištim
Kralj i sveštenik Šurupaka, čuje se ime može prevesti kao „Onaj Koji Je Video Život“. Preživeo je veliki potop koji uništio ceo svet tako što je sagradio veliki brod. Pandan Noi.

Anu
Otac bogova i bog neba.

Aruru
Boginja stvaranja koja je stvorila Enkidua od pljuvačke i gline.

Ea
boginja sveže vode, zanata, mudrosti.

Humbaba
Demon koji čuva zabranjenu šumu.

Siduri
Boginja vina, sakrivena kao krčmarica koju Gilgameš nalazi u bašti.

Tamu
Bog vegetacije i plodnosti. Znan još kao pastir, rođen je kao smrtnik i muž ke boginje Ištar.

Enhil
Bog zemlje, vazduha i vode. Ne voli ljude.

Ereškigal
Kraljica podzemlja.

Ištar
Boginja ljubavi i plodnosti, ali i rata. U isto vreme ume da bude nežne i pažljiva i osvetoljubiva i okrutna.

Lugulbanda
Treći kralj Uruka i otac Gilgameša (koji je peti kralj).

Ninsun
Majka Gilgameša.

Šamaš
Bog Sunca, brat od Ištar. Mudri i pravični sudija i zakonodavac

Read More

Hamlet – Vilijam Šekspir

Recenzija drame Hamlet
Princ Hamlet je utučen. Nakon što se iz Nemačke, gde je pohađao školu, vratio u Dansku kako bi prisustvovao sahrani svoga oca, saznaje da se njegova majka Gertruda već preudala.

Kraljica se udala za Hamletovog ujaka Klaudija, brata pokojnog kralja. Hamlet taj brak smatra užasnim incestom. Da bi stvar bila još gora, Klaudije je sam sebe proglasio kraljem bez obzira na to što je Hamlet legitimni naslednik trona. Upravo to u Hamletu budi crva sumnje da je u pitanju neka podla igra.

Nakon što je zamak posetio duh njegovog oca, Hamletove sumnje bivaju potvrđene. Duh tvrdi da ne može da počiva u miru zato što je ubijen. Prema rečima duha, Klaudije je kralju Hamletu sipao otrov u uho dok je spavao. Stoga je kralj Hamlet osuđen da provodi dane u čistilištu, dok noćima tumara Zemljom. Duh preklinje Hamleta da se osveti, ali da poštedi Gertrudu kako bi o njenoj sudbini odlučila nebesa.

Hamlet odlučuje da odglumi ludilo, koje će mu poslužiti kao vid maske kako bi mogao da neometano posmatra dešavanja u zamku. Međutim on postaje još više zbunjen. U tom bunilu sumnja u verodostojnost samog duha. Šta ako duh nije zapravo duša, već je đavolov izaslanik koji je došao da ga iskušava? Šta ako ukoliko ubije Klaudija bude i sam osuđen da večno proživljava svoja sećanja? Hamleta nastavljaju da muče misli koje on sagledava kao kukavičke.Princ Hamlet se u potpunosti posvećuje osveti, međutim, kako je veoma krhke prirode on tu osvetu odlaže, da bi se na kraju našao na ivici razuma. Klaudije i Gertruda zabrinuti za princa Hamleta, pozivaju u Dansku Hamletove prijatelje Rozenkranca i Gildensterna kako bi vodili računa o njemu.
Polonije smatra da je Hamlet poludeo zbog ljubavi prema njegovoj ćerki Ofeliji, zbog čega Klaudije pokušava da oslušne razgovor između Hamleta i nje. Međutim, iako Hamlet izgleda kao da je potpuno izgubio razum, ispostavlja se da nije zaljubljen u Ofeliju.

Kako bi ispitao iskrenost duha, Hamlet odlučuje da unajmi glumačku trupu koja bi izvela predstavu pod nazivom „Ubistvo Gonzaga“. Hamlet uključuje u predstavu i scene koje podsećaju na ubistvo koje je duh opisao. Predstavi daje naziv „Mišolovka“. Ishod potvrđuje Hamletove sumnje – Klaudijeva reakcija na iscenirano ubistvo otkriva da ga muči savest. Klaudije napušta prostoriju zamućenog vida. Ubeđen da je Klaudije zlikovac, Hamlet odlučuje da ga ubije. Međutim, baš u trenutku kada je nameravao da to i uradi, zatiče Klaudija kako se moli. S obzirom da smatra da bi ukoliko ga ubije tokom molitve Klaudijeva duša otišla u raj, Hamlet ipak odlučuje da odloži taj čin. Klaudije, uplašen za sopstvenu bezbednost, odlučuje da što pre pošalje Hamleta u Englesku.

U neodlučnosti da ubije Klaudija Hamlet izaziva nekoliko slučajnih smrti. Prva je Polonijeva smrt, kojeg Hamlet ubada kroz zavesu dok je Polonije špijunirao Hamleta i Gertrudu u kraljičinim privatnim odajama. Klaudije kažnjava Hamleta za Polonijevu smrt tako što ga proteruje u Englesku zajedno sa Rozenkrancom i Gildensternom, po kojima šalje naredbu kralju Engleske da što pre pogubi Hamleta. Hamlet međutim uspeva da prozre ovaj plan i uspeva da uredi da Rozenkranc i Gildenstern odu na vešala umesto njega.
Duboko ožalošćena zbog smrti njenog oca i Hamletovog ponašanja, Ofelija se udavila u vodi plačući za sudbinom svog prezrenog ljubavnika. Sledeći umire njen brat Laert.

Laert koji se iz Francuske vratio u Dansku kako bi se osvetio zbog smrti svoga oca, biva svedok Ofelijinog ludila. Nakon Ofelijine sahrane na kojoj Hamlet i Laert dolaze u sukob oko toga ko ju je voleo više, Laert se zaklinje da će se osvetiti Hamletu i zbog njene smrti. Zatim zajedno sa Klaudijem kuje plan da ubije Hamleta.
Međutim, u sred borbe mačevima, Laert ispušta iz ruke svoj otrovni mač. Hamlet uzima mač i probada Laerta koji umire od otrova. Pre smrti Laert saopštava Hamletu da se i Hamlet posekao na isti mač, i da će i on ubrzo umreti. Horacije, Hamletov odani prijatelj, skreće Hamletovu pažnju rečenicom: „Kraljica je u nesvesti“.

Gertruda, ubeđena da njen sin dobija bitku, u trenutku kada je nazdravljala, ispija piće iz čaše u kojoj se nalazio otrov, a koji je Klaudije namenio Hamletu. Kraljica umire.

Dok Laert leži gotovo mrtav, odaje svoj udeo u paklenom planu i saopštava da je Klaudije kriv za Gertrudinu smrt. Razjaren, Hamlet probada Klaudija otrovnim mačem, a zatim mu sipa ostatke otrovnog vina niz grlo.
Pre nego što je preminuo, Hamlet govori kako bi tron trebalo da pripadne princu Fortinbrasu iz Norveške, i preklinje Horacija da govori samo istinu kada bude pripovedao o događajima koji su doveli do bitke u Elsinoru. Hamletove poslednje reči koje ga oslobađaju iz zatočeništva reči su „Ostalo je ćutanje“.

Dramu završava Fortinbras koji kao kralj Danske organizuje sahranu ubijenom princu Hamletu.

Likovi iz drame Hamlet
Hamlet, princ Danske
Hamlet je krunisani princ Danske koji se vraća sa školovanja na univerzitetu u Vitenbergu u Nemačkoj i zatiče svog oca mrtvog, majku koja se udala za kraljevog brata Klaudija, i Klaudija kao samoproklamovanog kralja.

Klaudije
Klaudije je kralj Danske i brat pokojnog kralja Hamleta. Klaudije je preoteo tron i oženio suprugu svoga brata.

Gertruda
Gertruda je kraljica Danske, majka princa Hamleta, udovica kralja Hamleta, žena kralja Klaudija

Duh pokojnog kralja Hamleta
Duh pokojnog kralja Hamleta je osudjen da tumara Zemljom sve dok se ne oslobodi svih svojih grehova

Polonije
Polonije je stariji Lord Čemberlejn, Klaudijev glavni savetnik

Horacije
Horacije je Hamletov odani prijatelj koji je išao u školu sa njim

Laert
Laert je Polonijev sin i Ofelijin brat i on studira u Parizu. Vraća se u Dansku zbog smrti kralja Hamleta, nakon čega se ponovo vraća u Pariz, da bi se po drugi put vratio u Dansku kako bi se osvetio zbog ubistva svog oca

Ofelija
Ofelija je Polonijeva ćerka, Laertova sestra, Hamletova ljubav

Rozenkranc i Gildenstern
Rozenkranc i Gildenstern su Hamletovi drugovi sa univerziteta u Vitenbergu. Klaudije ih poziva u Elsinor da špijuniraju princa Hamleta

Kralj Norveške Fortinbras
Kralj Norveške Fortinbras želi da se osveti Dancima zbog smrti svog oca

Ozrik
Ozrik je kraljev glasnik koji ugovara dvoboj između Hamleta i Laerta

Voltimend i Kornelije
Voltimend i Kornelije su dvorani u Danskoj koji odlaze na norveški dvor kao ambasadori

Marselo i Bernardo
Marselo i Bernardo su čuvari zamka u Elsinoru

Francisko
Francisko je danski vojnik koji čuva zamak u Elsinoru

Rejnaldo
Rejnaldo je mladić kojeg Polonije šalje u Paris kako bi ga izveštavao o Laertovom ponašanju

Klovnovi
Klovnovi su dvojica seljaka koji kopaju Ofelijin grob

Read More